20.10.2024
Промоција књиге „Војна служба безбедности и Војна полиција (1944–2024)“
На штанду Министарства одбране и Војске Србије, у току другог сајамског дана, промовисана је монографија „Војна служба безбедности и војна полиција (1944–2024)”, којој је присуствовао начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић. Програм је водио уредник издања потпуковник Владимир Почуч, а о књизи су говорили аутори др Тодор Петковић, генерал-мајор у пензији и пуковник у пензији Благоје Љубисављевић, као и рецензент проф. др Радомир Милашиновић.
Ова, по начину израде и композиције, пионирска књига, објављена је у едицији „Монографије” Редакције „Војна књига” и представља несумњив допринос у истраживању система безбедности на нашим просторима. С јасном улогом у развоју оружаних и војнополицијских снага у Југославији, војна служба безбедности дуго остаје под велом тајне, јер њена делатност захтева искључивање јавности. Међутим, систематичним радом на архивској грађи и реализацијом великог броја експертских интервјуа, аутори успевају да стечена знања обједине у јединствен текст о улози војне безбедности и њених институција у оружаним снагама.
У уводу излагања уредник војностручне литературе у Одељењу за издавачку делатност Медија центра „Одбрана” потпуковник Почуч истакао је да се овај пројекат не би могао реализовати без иницијативе Удружења ветерана органа безбедности и војне полиције Србије.
„Није изненађење да се тог истраживачки захтевног посла прихватило Удружење ветерана органа безбедности и војне полиције Србије, односно старешине које су професионални век провеле у војној служби безбедности и војној полицији. Њима су добро познате и историја, организација и кадровска структура, као и методологија рада, те државни, друштвени и политички значај војне службе безбедности.”
Један од аутора, др Тодор Петковић, на почетку излагања, објаснио је везу Удружења и промовисане монографије, користећи се претпоставком да ће ова „студија представљати испуњење дела дуга према свим припадницима служби безбедности и војне полиције који су уложили своје животе у одбрани отаџбине, као и свима онима који су, као припадници службе у наведеном историјском периоду бранили и штитили своју војску, државу и народ”.
Откривајући садржај монографије, консултовањем историјских чињеница о улози службе безбедности у дејствима Другог светског рата и послератног периода, генерал-мајор у пензији, који је цео радни век провео у војној служби безбедности, признаје да се одређена теоријска концепција није могла избећи у писању, али да ова студија, као заокружен пројекат, читаоцима нуди нов и оригинални приступ у анализи геополитичких проблема из нашег окружења.
Пуковник у пензији Благоје Љубисављевић истакао је велико задовољство што се промоција одржава на дан када је пре 80 година ослобођен Београд, али и основана прва служба безбедности. Тиме је, како наводи, најављено стварање нове Југославије, чију је судбину поделила и служба безбедности.
Говорећи о поглављима публикације, конципираних да пруже слику о историјском развоју органа безбедности, подвлачи да је периодичност као „модел у одређивању унутрашње структуре” књиге, а која је „произашла из значаја појединих преломних догађаја који су обележили поједине делове наше новије историје, као и историје службе безбедности и војне полиције”, најбитнији методолошки оквир.
Рецезент издања проф. др Радомир Милашиновић објашњава монографију као темељну, фундаменталну ствар, на којој треба заснивати све оно што се мора истраживати.
„О овој монографији можемо причати са различитих становишта. Она је пионирски, практично, рад о нечему што се догађало. Вишеслојна је због чињенице јер има историјску и географску димензију, као и практичну, те ваљану теоријску основу, на бази чега се ствара један мозаик о времену и простору”, закључио је проф. др Радомир Милашиновић.
Ова, по начину израде и композиције, пионирска књига, објављена је у едицији „Монографије” Редакције „Војна књига” и представља несумњив допринос у истраживању система безбедности на нашим просторима. С јасном улогом у развоју оружаних и војнополицијских снага у Југославији, војна служба безбедности дуго остаје под велом тајне, јер њена делатност захтева искључивање јавности. Међутим, систематичним радом на архивској грађи и реализацијом великог броја експертских интервјуа, аутори успевају да стечена знања обједине у јединствен текст о улози војне безбедности и њених институција у оружаним снагама.
У уводу излагања уредник војностручне литературе у Одељењу за издавачку делатност Медија центра „Одбрана” потпуковник Почуч истакао је да се овај пројекат не би могао реализовати без иницијативе Удружења ветерана органа безбедности и војне полиције Србије.
„Није изненађење да се тог истраживачки захтевног посла прихватило Удружење ветерана органа безбедности и војне полиције Србије, односно старешине које су професионални век провеле у војној служби безбедности и војној полицији. Њима су добро познате и историја, организација и кадровска структура, као и методологија рада, те државни, друштвени и политички значај војне службе безбедности.”
Један од аутора, др Тодор Петковић, на почетку излагања, објаснио је везу Удружења и промовисане монографије, користећи се претпоставком да ће ова „студија представљати испуњење дела дуга према свим припадницима служби безбедности и војне полиције који су уложили своје животе у одбрани отаџбине, као и свима онима који су, као припадници службе у наведеном историјском периоду бранили и штитили своју војску, државу и народ”.
Откривајући садржај монографије, консултовањем историјских чињеница о улози службе безбедности у дејствима Другог светског рата и послератног периода, генерал-мајор у пензији, који је цео радни век провео у војној служби безбедности, признаје да се одређена теоријска концепција није могла избећи у писању, али да ова студија, као заокружен пројекат, читаоцима нуди нов и оригинални приступ у анализи геополитичких проблема из нашег окружења.
Пуковник у пензији Благоје Љубисављевић истакао је велико задовољство што се промоција одржава на дан када је пре 80 година ослобођен Београд, али и основана прва служба безбедности. Тиме је, како наводи, најављено стварање нове Југославије, чију је судбину поделила и служба безбедности.
Говорећи о поглављима публикације, конципираних да пруже слику о историјском развоју органа безбедности, подвлачи да је периодичност као „модел у одређивању унутрашње структуре” књиге, а која је „произашла из значаја појединих преломних догађаја који су обележили поједине делове наше новије историје, као и историје службе безбедности и војне полиције”, најбитнији методолошки оквир.
Рецезент издања проф. др Радомир Милашиновић објашњава монографију као темељну, фундаменталну ствар, на којој треба заснивати све оно што се мора истраживати.
„О овој монографији можемо причати са различитих становишта. Она је пионирски, практично, рад о нечему што се догађало. Вишеслојна је због чињенице јер има историјску и географску димензију, као и практичну, те ваљану теоријску основу, на бази чега се ствара један мозаик о времену и простору”, закључио је проф. др Радомир Милашиновић.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
