Промоције „Геополитика“ и „Фокус“

Трећи дан 67. Међународног београдског сајма књига прошао је у знаку промоција нових издања из едиције „Геополитика“ и „Фокус“ Медија центра „Одбрана“.

О књизи „Сукоб ниског интензитета“, издатој у оквиру едиције „Геополитика“, говорили су поред уредника издања, др Александре Пећинар, аутор др Небојша Вуковић и научни саветник на Институту за међународну привреду.



Ова публикација не доноси само освежење у изучавању нове форме сукоба, који су за разлику од ранијих епоха постали далеко учесталији, већ и покушај да се учини искорак у преоријентацији на анализу онога што је некад било изузетак, а сад готово правило. Раскорак између стварности и академског правца, базираног на учењу о масовним сукобима, побудио је жељу аутора да и у најмањим окршајима пронађе елементе доктрине сукоба ниског интензитета.

Уредник издања др Александра Пећинар уверена је да је др Небојша Вуковић успео да на основу међународних извора створи једно слојевито дело које ће остати забележено у издаваштву Медија центра „Одбрана“. 



Аутор је дао исцрпну генезу свога рада, трудећи се, како каже, да сагледа што је шире могуће друштвене феномене и појаве. Он тврди да ова књига није жанровски једнозначна, односно не може се жанровски дефинисати, услед садржаја из различитих дисциплина, нарочито, геополитике, социологије и политикологије. Основни садржај, међутим, тиче се ратне вештине, и он покрива феномен употребе оружаних снага у мирнодопском периоду.



„То је, иначе, један феномен који је чак и у међународној науци био доста запостављен и углавном се у класично време употреба оружаних снага третирала искључиво у рату и ратним ситуацијама, али задњих деценија се све више пажња обраћа на употребу оружаних снага у неким специфичним ситуацијама које нису ратне.“



У књизи је обрађен настанак и развој доктрине сукоба ниског интензитета која је рођена и конципирана у оквиру оружаних снага Сједињених Америчких Држава, осамдесетих година прошлог века, али која је у данашње време еволуирала у форми хибридног рата.

У другом делу данашње промоције издања Медија центра „Одбрана“ из едиције „Геополитика“ и „Фокус“ у сали за промоције на штанду Министарства одбране и Војске Србије, о књигама „Западни Балкан у раљама небезбедности“ и „Вештачка интелигенција“ говорили су поред мр Снежане Ђокић, уредника у Одељењу за издавачку делатност Медија центра „Одбрана“ и аутори, пуковник др Милован Суботић и научни сарадник у Институту за политичке студије, Ивана Лукнар.


 

Критичка студија „Западни Балкан у раљама небезбедности“ изашла је као резултат истраживања на пројекту „Безбедносни изазови земаља Западног Балкана у европској безбедносној парадигми“ под покровитељством Института за стратегијска истраживања Универзитета одбране, с крајњим циљем да се испитају технике манипулација идентитетским разликама, помоћу којих се перманентно одржава стање нестабилности. На примеру ратова из деведесетих година прошлог века демонстрира се утицај различитих идентитетских обележја.


 

Уредник издања мр Снежана Ђокић подсетила је публику да се аутор студије „Западни Балкан у раљама небезбедности“, пуковник Суботић, у овој књизи наставља бавити истраживањем балканских немира, суверено владајући тематиком безбедности Балкана. У покушају да дође до решења загонетке назване „Западни Балкан“, он је провлачи кроз сплет разноврсних појмова.  



„Кад је реч о контексту који обележава овај регион, то јесте нешто између географије, политике и метафоре. Када говоримо о самом термину „Западни Балкан“ то изазива јако пуно полемика из различитих углова посматрања, и то се с правом дешава. Али тај појам није искључиво географски, него је више политички, и захтева обраду политикологије, као и дефинисање из угла политичких наука, и као такав је врло ухватљив и означава делове бивше Југославије.“



Представљена кроз призму несигурности и злоупотребе савремених технологија „Вештачка интелигенција“ је значајна књига за епоху у којој живимо, Одговор на питање „да ли можемо веровати свему што видимо на интернету“ може одредити даљи технолошки развој, али и правац развоја човечанства. Природа вештачке интелигенције револуционарно мења наш свет и мишљења о њој су крајње подељена, и зато њена употреба мора задовољити обе стране, како би се на најефикаснији начин правно и етички уредила.

Најављујући ауторку, Снежана Ђокић, у свом излагању наводи да се у књизи разматра шта се дешава када се свет суочи са технологијом чије невероватне могућности постају фактор ризика и извор застрашујућих непознаница. Утицај вештачке интелигенције на глобализацију постао је несумњив у друштвено – политичком контексту, најављујући нову индустријску револуцију.



Дефинишући појам којим се бави у својој књизи, Ивана Лукнар полази од тврдње да вештачка интелигенција интригира светску јавност, и подразумева не само машинско учење, већ и технолошке системе који имитирају људску интелигенцију. У узаврелом и нестабилном друштвеном окружењу вештачка интелигенција са великим развојним потенцијалом, долази у жижу интересовања шире јавности, са могућношћу велике примењивости, у најразноврсним индустријским гранама.