23.10.2024
Пети дан 67. Међународног београдског сајма књига
На штанду Министарства одбране и Војске Србије, Медија центар „Одбрана“ је током петог дана 67. Међународног београдског сајма књига заинтересованој публици представила два изузетно значајна издања.
Јако важан документ за систем одбране, „Бела књига одбране Републике Србије“ промовисали су у име Редакције „Војна књига“ потпуковник Владимир Почуч, у име групе приређивача пуковник др Дејан Стојковић, начелник Управе за стратегијско планирање Сектора за политику одбране Министарства одбране, а разговору о књизи присуствовали су потпуковник у пензији Блажо Радовић и проф. др Станислав Стојановић, дугогодишњи наставник на Војној академији и научни радник Института за стратегијска истраживања Универзитета одбране.
Потпуковник Владимир Почуч навео је да су извесне промене у стратегијском окружењу наше земље од објављивања претходне „Беле књиге одбране” 2011. године до данас, као и резултати остварени у том периоду, условили потребу да се публикује нов документ, који ће најширој домаћој и светској јавности приказати стање и пројекције развоја у области одбране Републике Србије. Одредница „бела” упућује на чињеницу да су сви њени садржаји објективни и веродостојни, а доступни јавности.
Говорећи о садржајима и дометима „Беле књиге одбране Републике Србије“ пуковник Стојковић је истакао да је ово време право за објављивање новог стратешког документа, који ће на отворен и транспарентан начин приказати основна опредељења политике одбране и основна достигнућа система одбране.
„Када је реч о политици одбране, у 'Белој књизи' је истакнуто опредељење да Република Србија тежи да очува своју слободу, независност, територијалну целовитост и безбедност својих грађана. Међутим, поред бриге за безбедност својих грађана, Република Србија је опредељена да доприноси миру и стабилности како у региону, тако и у свету. Иако је у актуелном геополитичком контексту војна неутралност једна упитна категорија, Република Србија остаје чврсто опредељена да буде војно неутрална земља“, нагласио је пуковник Стојковић.
Изазове у фази израде документа, потпуковник у пензији Блажо Радовић, објединио је кроз четири кључне области, као што су кратак рок за израду, ограничени обим документа, фокусираност на систем одбране, и безбедносна сензитивност, иако је тиму приређивача дата пуна слобода у смислу форме и садржаја документа.
Професор др Станислав Стојановић, као некадашњи припадник Управе за стратегијско планирање указао је на симболички значај Беле књиге одбране Републике Србије, закључујући да је она уведена у праксу европских држава упоредо са процесима који су се одвијали на Старом континенту, а који су имали за циљ стварање нове антиратне безбедносне визије европског простора.
Након промоције „Беле књиге одбране Републике Србије“ уследила је промоција новог издања у оквиру едиције „Монографије“, „Српски топ-краљ бојишта“.
Причу о освајању домаће производње артиљеријског наоружања од почетка Првог српског устанка до битке на Сливници, приближала нам је уредница издања Мирјана Сандић, поред које су у сали за промоције штанда Министарства одбране и Војске Србије присуствовали аутор Бранко Богдановић и рецензент Милић Милићевић.
Уоквиравајући концепцију монографије око одреднице „континуитет“, рецензент Милићевић подсетио нас је да су Наполеонови ратови, иако су, по неким аналитичарима, вођени старомодним начином, ипак добијани топовима. Још од Првог српског устанка устаничке вође су схватиле неопходност домаће производње артиљеријског наоружања, а први озбиљнији корак у том правцу везује се за 1837. годину, у време владавине кнеза Милоша. Уследило је, затим, отварање крагујевачке тополивнице, чији је рад најавио индустријски преображај тада кнежевине Србије.
У свом исцрпном излагању дугогодишњи сарадник Медија центар „Одбрана“ Богдан Богдановић је поред сумирања историјске позадине књиге, откривајући нам да је у изради српског топа умногоме утицао и инострани фактор, успео да дефинише шта га је навело да напише ову књигу.
„Не заборавимо да је код нас артиљерија подигнута на ниво мита. Сви смо учили, од ране младости, да је Први српски устанак започет дрвеним топовима, што је једна од великих заблуда. Међутим, оно што није заблуда чињеница је колико је Србија ценила топ. Прва одликовања и прва круна у овој земљи изливени су од топа, те је топ постао симбол наше државности“, изјавио је аутор Богдан Богдановић.
Јако важан документ за систем одбране, „Бела књига одбране Републике Србије“ промовисали су у име Редакције „Војна књига“ потпуковник Владимир Почуч, у име групе приређивача пуковник др Дејан Стојковић, начелник Управе за стратегијско планирање Сектора за политику одбране Министарства одбране, а разговору о књизи присуствовали су потпуковник у пензији Блажо Радовић и проф. др Станислав Стојановић, дугогодишњи наставник на Војној академији и научни радник Института за стратегијска истраживања Универзитета одбране.
Потпуковник Владимир Почуч навео је да су извесне промене у стратегијском окружењу наше земље од објављивања претходне „Беле књиге одбране” 2011. године до данас, као и резултати остварени у том периоду, условили потребу да се публикује нов документ, који ће најширој домаћој и светској јавности приказати стање и пројекције развоја у области одбране Републике Србије. Одредница „бела” упућује на чињеницу да су сви њени садржаји објективни и веродостојни, а доступни јавности.
Говорећи о садржајима и дометима „Беле књиге одбране Републике Србије“ пуковник Стојковић је истакао да је ово време право за објављивање новог стратешког документа, који ће на отворен и транспарентан начин приказати основна опредељења политике одбране и основна достигнућа система одбране.
„Када је реч о политици одбране, у 'Белој књизи' је истакнуто опредељење да Република Србија тежи да очува своју слободу, независност, територијалну целовитост и безбедност својих грађана. Међутим, поред бриге за безбедност својих грађана, Република Србија је опредељена да доприноси миру и стабилности како у региону, тако и у свету. Иако је у актуелном геополитичком контексту војна неутралност једна упитна категорија, Република Србија остаје чврсто опредељена да буде војно неутрална земља“, нагласио је пуковник Стојковић.
Изазове у фази израде документа, потпуковник у пензији Блажо Радовић, објединио је кроз четири кључне области, као што су кратак рок за израду, ограничени обим документа, фокусираност на систем одбране, и безбедносна сензитивност, иако је тиму приређивача дата пуна слобода у смислу форме и садржаја документа.
Професор др Станислав Стојановић, као некадашњи припадник Управе за стратегијско планирање указао је на симболички значај Беле књиге одбране Републике Србије, закључујући да је она уведена у праксу европских држава упоредо са процесима који су се одвијали на Старом континенту, а који су имали за циљ стварање нове антиратне безбедносне визије европског простора.
Након промоције „Беле књиге одбране Републике Србије“ уследила је промоција новог издања у оквиру едиције „Монографије“, „Српски топ-краљ бојишта“.
Причу о освајању домаће производње артиљеријског наоружања од почетка Првог српског устанка до битке на Сливници, приближала нам је уредница издања Мирјана Сандић, поред које су у сали за промоције штанда Министарства одбране и Војске Србије присуствовали аутор Бранко Богдановић и рецензент Милић Милићевић.
Уоквиравајући концепцију монографије око одреднице „континуитет“, рецензент Милићевић подсетио нас је да су Наполеонови ратови, иако су, по неким аналитичарима, вођени старомодним начином, ипак добијани топовима. Још од Првог српског устанка устаничке вође су схватиле неопходност домаће производње артиљеријског наоружања, а први озбиљнији корак у том правцу везује се за 1837. годину, у време владавине кнеза Милоша. Уследило је, затим, отварање крагујевачке тополивнице, чији је рад најавио индустријски преображај тада кнежевине Србије.
У свом исцрпном излагању дугогодишњи сарадник Медија центар „Одбрана“ Богдан Богдановић је поред сумирања историјске позадине књиге, откривајући нам да је у изради српског топа умногоме утицао и инострани фактор, успео да дефинише шта га је навело да напише ову књигу.
„Не заборавимо да је код нас артиљерија подигнута на ниво мита. Сви смо учили, од ране младости, да је Први српски устанак започет дрвеним топовима, што је једна од великих заблуда. Међутим, оно што није заблуда чињеница је колико је Србија ценила топ. Прва одликовања и прва круна у овој земљи изливени су од топа, те је топ постао симбол наше државности“, изјавио је аутор Богдан Богдановић.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
