Араличина „Тежина ланаца” изложена у Малој галерији Дома Војске Србије
Скулптуре галеријског формата, обликоване од вареног метала и нерђајућег челика, чине најновију изложбу „Тежина ланаца” чувеног београдског вајара Ђорђа Аралице која је вечерас отворена у Малој галерији Дома Војске Србије. Изложена дела у виду војничких и ловачких капа, пешчаног сата, тега, кошаркашке лопте, јамб коцкице овај уметник препознатљивог, оригиналног израза израдио је од индустријских ланаца и пред публику их изнео праћена графичким илустрацијама које красе зидове галерије.
У име Медија Центра „Одбрана”, добродошлицу посетиоцима пожелела је начелник Галерије Дома Војске Србије Јелена Кнежевић подсетивши да је излагачка сезона у овом простору, такође, почела представљањем вајарских дела - тада изложбе Зорана Ивановића, као што ће сада бити завршена излагањем скулптура чувеног Ђорђа Аралице. Кнежевићева је публику упознала са детаљима уметничке збирке Галерије Дома Војске Србије која броји око 1.500 дела уметности 20. века, обухватајући слике, радове на папиру, скулптуре и дела примењене уметности.Тако се у нашој збирци налазе радови Саве Шумановића, Љубе Ивановића, Милана Коњoвића, Боже Илића, заиста врховних уметника који су обележили ликовну уметност 20. века. Исто тако, иако не нешто бројна, наша збирка скулптуре баштини радове Томе Росандића, Саве Сандића, Косте Ангелија Радованија, Нандора Глида, Отоа Логоа. Нажалост, од 1989. године код нас нема континуираног откупа уметничких дела, али оно што је сигурно да га има ми бисмо откупили једно од дела нашег вечерашњег госта. То би била част и за уметника и за нас – истакла је Јелена Кнежевић, која је затим прочитала део текста из каталога др Марине Михаиловић, историчара уметности, која је и вајарева супруга.
Ђорђе Аралица се захвалио уметничком савету који га је позвао да излаже у Галерији Дома Војске Србије, као и публици која је на отварање дошла упркос изненадним снежним падавинама. Додао је да ће о његовим делима најбоље да посведочи Лука Вукићевић, историчар и теоретичар уметности, и препустио му реч да отвори изложбу.
Материјал који скулптор одабере, према Вукићевићевом виђењу, значи много не само ради одређивања садржаја и форме дела које приказује, него и ради дужине његовог трајања. Оно што Аралицу карактерише као уметника је рад са нерђајућим металом и челиком, што говори о дуговечности материјала и значи да је он скулптор који је одлучио да прави дела за вечност, а не пролазни тренутак, подвукао је Вукићевић.
Многи уметници и критика перципирају Ђорђево дело као неку врсту асоцијативне компоненте. Асоцијативност његовог дела се нарочито огледа у једном семантичком преокрету изложених артефаката у Дому Војске, а то значи да они престају да буду оно што су, ланци, и постају симболи слободе, повезаности и толеранције. Геометријско је битно у уметниковој замисли и он то остварује путем „хенд мејда“, односно префињене занатске обраде, и ствара финални производ. Оно што он прави је далеко од примењене уметности. Сам назив „Тежина ланаца” асоцира на две врсте тежине: једну измерљиву у домену физике, дословну, а постоји ту и друга врста тежине и то је она метафизичка, неизмерљива, која има пренесени смисао – појаснио је, отворивши изложбу, историчар и теоретичар уметности Вукићевић.
Ђорђе Аралица дипломирао је вајарство на Факултету ликовних уметности у Београду и докторирао вишемедијску уметност на интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду. Члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а са статусом самосталног уметника. Mеђународно признати вајар рођен је 1963. године у Оточцу, боравио је у САД и неколико медитеранских земаља и излагао на бројним групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству. Добитник је престижне интернационалне награде Полок–Краснер фондације за 2019/2020. годину и Награде града Београда „Деспот Стефан Лазаревић” за 2023. годину.
Његова најновија дела љубитељи уметности могу погледати до 13. децембра.
У име Медија Центра „Одбрана”, добродошлицу посетиоцима пожелела је начелник Галерије Дома Војске Србије Јелена Кнежевић подсетивши да је излагачка сезона у овом простору, такође, почела представљањем вајарских дела - тада изложбе Зорана Ивановића, као што ће сада бити завршена излагањем скулптура чувеног Ђорђа Аралице. Кнежевићева је публику упознала са детаљима уметничке збирке Галерије Дома Војске Србије која броји око 1.500 дела уметности 20. века, обухватајући слике, радове на папиру, скулптуре и дела примењене уметности.Тако се у нашој збирци налазе радови Саве Шумановића, Љубе Ивановића, Милана Коњoвића, Боже Илића, заиста врховних уметника који су обележили ликовну уметност 20. века. Исто тако, иако не нешто бројна, наша збирка скулптуре баштини радове Томе Росандића, Саве Сандића, Косте Ангелија Радованија, Нандора Глида, Отоа Логоа. Нажалост, од 1989. године код нас нема континуираног откупа уметничких дела, али оно што је сигурно да га има ми бисмо откупили једно од дела нашег вечерашњег госта. То би била част и за уметника и за нас – истакла је Јелена Кнежевић, која је затим прочитала део текста из каталога др Марине Михаиловић, историчара уметности, која је и вајарева супруга.
Ђорђе Аралица се захвалио уметничком савету који га је позвао да излаже у Галерији Дома Војске Србије, као и публици која је на отварање дошла упркос изненадним снежним падавинама. Додао је да ће о његовим делима најбоље да посведочи Лука Вукићевић, историчар и теоретичар уметности, и препустио му реч да отвори изложбу.
Материјал који скулптор одабере, према Вукићевићевом виђењу, значи много не само ради одређивања садржаја и форме дела које приказује, него и ради дужине његовог трајања. Оно што Аралицу карактерише као уметника је рад са нерђајућим металом и челиком, што говори о дуговечности материјала и значи да је он скулптор који је одлучио да прави дела за вечност, а не пролазни тренутак, подвукао је Вукићевић.
Многи уметници и критика перципирају Ђорђево дело као неку врсту асоцијативне компоненте. Асоцијативност његовог дела се нарочито огледа у једном семантичком преокрету изложених артефаката у Дому Војске, а то значи да они престају да буду оно што су, ланци, и постају симболи слободе, повезаности и толеранције. Геометријско је битно у уметниковој замисли и он то остварује путем „хенд мејда“, односно префињене занатске обраде, и ствара финални производ. Оно што он прави је далеко од примењене уметности. Сам назив „Тежина ланаца” асоцира на две врсте тежине: једну измерљиву у домену физике, дословну, а постоји ту и друга врста тежине и то је она метафизичка, неизмерљива, која има пренесени смисао – појаснио је, отворивши изложбу, историчар и теоретичар уметности Вукићевић.
Ђорђе Аралица дипломирао је вајарство на Факултету ликовних уметности у Београду и докторирао вишемедијску уметност на интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду. Члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а са статусом самосталног уметника. Mеђународно признати вајар рођен је 1963. године у Оточцу, боравио је у САД и неколико медитеранских земаља и излагао на бројним групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству. Добитник је престижне интернационалне награде Полок–Краснер фондације за 2019/2020. годину и Награде града Београда „Деспот Стефан Лазаревић” за 2023. годину.
Његова најновија дела љубитељи уметности могу погледати до 13. децембра.
- О нама
- Магазин „ОДБРАНА“
- Издавачка делатност
- Историја
- Монографије
- Ратник
- Војна публицистика
- Војна техника
- Посебна издања
- Геополитика
- Уметност
- Књижевност
- Медицина
- Сведок
- Преводи
- Фокус
- Искуство ратовања
- Косово и Метохија
- Филозофија
- Приручници – водичи
- НОЛ за Војну акадмеију
- НОЛ за Медицински факултет ВМА
- НОЛ за Школу националне одбране
- Научна литература
- Зборници
- Издања Института за стратегијска истраживања
- Издања Војног музеја
- Дом војске
- Продавница „Војна књига“
- Вести
- Контакт