21.01.2014
MEAE MEMOРИAE – моје успомене из рата 1912. и 1913. године
Друго издање књиге артиљеријског мајора Саве И. Јеремића „MEAE MEMORIAE – моје успомене из рата 1912. и 1913. године“ представљено је публици вечерас у Атријуму Дома Војске Србије. О књизи, чије је прво издање штампано у Књажевцу 1914. године, говорили су потпуковник Слободан Ђукић са Војне академије, проф. др Добривоје Станојевић са Факултета политичких наука, Милан Ђокић, председник општине Књажевац и Милош Јеремић, праунук аутора и приређивач другог издања.
Говорећи о књизи Јеремић је истакао да је ово издање „споменик величини мале земље на почетку 20. века“ и направио паралелу између војводе Живојина Мишића и његовог претка.
– Постоји мала, али заиста занимљива веза. Наравно, обојица су били врсни официри, одрасли су и васпитавани у добрим и вредним породицама, затим Сава Јеремић је учествовао у бици коју је предводио војвода Мишић. Али оно што их повезује је назив дела која су обојица оставила за собом – Моје успомене. О великом војводи постоји много записаних и објављених података, а ово је прилика да нешто више сазнате о Сави Јеремићу и његовој породици, истакао је праунук аутора и додао да његова фамилија у 2014. години обележава неколико јубилеја – 135 година од рођења Саве Јеремића, 100 година од објављивања првог издања и 50 година од његове смрти.
Председник општине Књажевац нагласио је значај дела које пружа податке о томе како су наши преци ратовали, које су биле њихове врлине и шта бисмо ми могли да оставимо нашим потомцима.– Значајно је повезати историју и будућност. Из тога како су се наши преци понашали и колико су били солидарни, какви су ктитори били, како су волели свој народ и отаџбину, градове и породицу, требало би да извучемо поуке како те врлине усвојити и касније представити нашим потомцима. Највећи значај књиге је што буди сећање на часно, честито, родољубиво и поштено време, рекао је Милан Ђокић.
Аутор Сава Јеремић завршио је 32. класу Војне академије у Београду, коју сматрају једном од специфичнијих. О томе, а и о књижевној и научној вредности књиге говорио је потпуковник Ђукић.
– Ова класа је једна од најбројнијих од оснивања Војне академије до почетка Првог светског рата, и школовање је трајало само две године због почетка сукоба на Балкану. Међутим, иако су многи сумњали у оспособљеност те генерације, управо она је изнела терет рата на својим леђима, рекао је потпуковник Ђукић који је истакао драгоценост забележених података о официрима и борбама описаним у књизи.Професор Станојевић објаснио је зашто се књига може читати као узбудљив, ратни роман, али истовремено као и интимни роман који има многе психолошке наслаге.
– Стил писања је разнолик – од војничког, командног па до лирских момената и универзалних истина. Књига обилује искреним запажањима, размишљањима и осећањима, затим пословицама и народним умотворинама, али и кратким духовитим деловима. Сава Јеремић је био веома начитан човек који је водио рачуна о својој садашњости али и о будућем времену, рекао је професор Станојевић.
Промовисано издање је комбинација ратног дневника аутора, сведочења очевидаца и накнадног преиспитивања писца. Репортерско сагледавање балканских ратова из угла Саве И. Јеремића, потпомогнуто стручним тематима, уздиже ову књигу из круга сведочанства појединца и постаје општи показатељ врлине једне војске и јачине једног народа.Аутор Сава И. Јеремић рођен је 11. јануара 1879. године у Књажевцу, у једној од најстаријих књажевачких породица. После школовања на Војној академији унапређен је у чин артиљеријског потпоручника. После бурног ратничког живота, као команданта, пензионисан је 1923. године. Одликован је Златном медаљом за храброст, Сребрном медаљом за ревносну службу, ратним споменицама и Бугарским орденом за заслуге IV реда. Носилац је Албанске споменице и Споменице Њ.К.В. Петра Првог Карађорђевића. Упокојио се у родном граду 1964. године.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
