31.10.2014
Одржана свечана академија "Бизерта у срцу Србије"
У намери да подсети на значајну улогу народа северне Африке у опоравку српске војске у Првом светском рату и тако, на још један начин, обележи 100 година од почетка Великог рата, Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца организовало је у Дому Војске Србије Свечану академију и изложбу „Бизерта у срцу Србије“.
Отварању изложбе „Србија памти савезничку Бизерту“ коју су приредили Лука Николић, потомак Ђунисија Николића, ратника 4. пука српске војске, сахрањеног на војничком гробљу у Тунису 1916. године и Борис Башчаревић присуствовали су, између осталих, Драган Поповић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, представници Војске Србије, амбасадори Туниса, Алжира и Марока у Београду, историчари, чланови и пријатељи Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца и велики број поштовалаца историје и традиције српског народа. Циљ организатора, према речима др Видоја Голубовића, председника Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца, јесте да, изложбом и пригодном Академијом, на којој је приказан и документарни филм Тање Феро „Бизерта – повратак у легенду“, допринесе очувању сећања на несебичну помоћ народа Туниса, Алжира и Марока који су, после албанске голготе и доласка српске војске на Крф, значајно допринели бржем опоравку изнемоглих српских бораца. Кроз 36 болница и болничких сабирних центара, намењених за лечење и обуку српских војника, прошло је више од 60 хиљада Срба, од којих је
3. 226 умрло, а 36. 000 је, након излечења поново упућено на фронт. Кроз здравствене центре у Бизерти и на северу Африке прошао је, према речима др Мирјане Зорић, сваки трећи војник српске војске.
Уређени и очувани српски меморијални комплекси и споменици у северној Африци налазе се на 24 гробља у Тунису, Алжиру и Мароку, чији су народи, онда кад је српска војска била на издисају, пружили огромну помоћ у опоравку и обучавању бораца. На северу Африке ницале су, у периоду од 1916. до 1919. године српске цркве, болнице, школе... Хуманост пријатељских народа северне Африке, исказана током 1916. године, остала је светао пример несебичног пожртвовања, који ће у колективном сећању српског народа заувек трајати. То је показала и Свечана академија Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца, на којој су учествовали професор историје на ВМА Мирјана Зорић, професор Факултета политичких наука Драган Симеуновић, Хор основне школе „Исидора Секулић“ и Вокални камерни ансамбл „Биљур“.
На изложби kojу је, истим поводом, отворио председник Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца др Видоје Голубовић, представљено је на десетине фотографија којима су илустравани дани голготе српске војске преко Албаније и опоравка на северу Африке. Коришћени су фондови Војног музеја, Архива САНУ, Народне библитеке, Музеја позоришних уметности и приватних збирки аутора. 
ФОТО ГАЛЕРИЈА
