01.11.2014
Сајамске промоције књига о војној историји Србије
На штанду Медија центра "Одбрана" вечерас су одржане последње сајамске промоције војне издавачке куће на којима су представљене три нове књиге.
О делима "Српски војни санитет у првом светском рату" др Александра Недока и генерала у пензији Бранислава Поповића и Вељка Тодоровића, "Повлачење српске војске ка албанском приморју и њена евакуација на Крф 1915/1916" др Недока и "Велики рат Србије" координатора пројекта академика Влада Стругара и приређивача Милића Петровића говорили су аутори.
Крајем 1915. и почетком 1916. године одигравала се Албанска голгота, драма која је својом трагиком, али и величином победе људског духа над окрутним околностима, остала у колективном памћењу српског народа. Бројне су публикације које обрађују ту тему. Међутим, у сенци догађаjа остао је незапажен најплеменитији напор српског војног санитета, без чијег би залагања број жртава и број заосталих рањених и оболелих војника био много већи.
Аутор књиге "Повлачење српске војске ка албанском приморју и њена евакуација на Крф 1915/1916", чије је друго допуњено издање представљено на Сајму, говорио је о делу као о "књизи туге и бола", а своје обраћање допунио је и искуством у раду за књигу о санитету.
- Отац, стриц и деда су прошли Албанску голготу, несрећно време у коме је погинуо цвет српског народа - млади. Као аутор и друге књиге о санитету, много сам сазнао о његовом раду читајући документе прикупљене у Војном архиву. Књигу сам посветио колегама медицинарима и онима који су скупили снагу из љубави према отаџбини и кренули у то беспуће. Остаће дело као вечно сведочанство шта је српски војни санитет учинио током Великог рата, рекао је Недок и додао да су наши војни лекари учинили много и за српске и за остале војнике.
О књизи о српском војном санитету говорили су и Поповић и Тодоровић, који су истакли да Зборник окупља групу значајних аутора, од којих су неки чланови Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, а који већ низ година истражују прошлост српског санитета.
- Књига је посвећена војном санитету и српским јунацима са Цера, Дрине, Колубаре, Солунског фронта и ослободиоцима Отаџбине 1918. године, поводом 100 година од почетка Великог рата и првих савезничких победа које је извојевала српска војска, рекао је Поповић.
Према речима Тодоровића, после Првог светског рата извршена је опсежна анализа података о раду санитета, што није био нимало лак задатак, узимајући у обзир да је велики део докумената изгубљен или уништен.
- Мотив рада у овом пројекту био је да непристрасном анализом рада санитета у том времену извучемо поуку и дамо оцену свему томе. Закључак је био да је српски војни санитет свој посао одрадио врхунски, и истакао се у неколико области. Пре свега, имао је најбољу ратну хирургију тог времена, први је извршио трансфузију пуне крви, затим први је евакуисао рањенике ваздушним путем, и важно је истаћи да је сам правио вакцине током рата. Недостатак санитета огледа се у томе што није правовремено санирао епидемију тифуса, јер је много људи страдало од те болести, рекао је Тодоровић.
Документи који се објављују у Књизи тридесет другој и Књизи тридесет трећој из Едиције Велики рат Србије за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца (1914–1918) настала су у раду српске, односно југословенске Врховне команде у периоду од 1. јуна 1919. до 5. маја 1920. године. Објављени су дневни извештаји, депеше, телеграми и вести, те издата наређења и одаслани извештаји, укупно 342 дневна документа.
Приређивач Милић Петровић рекао је да је осетио дужност да поводом обележавање стогодишњице почетка Великог рата објави њено 32. издање и употпуни едицију.
- Две деценије припреман је материјал за ову књигу. Важно је напоменути да је 31. књига едиције објављена давне 1939. године, и драго ми је што могу да кажем да је јавности доступно наредно издање. Такође, надам се да ће наредно, 33. издање едиције, бити објављено наредне године, рекао је Петровић.
Директор Медија центра "Одбрана" пуковник Стевица С. Карапанџин нагласио је да је велика част за ту војну кућу што међу издањима има вечерас промовисане књиге, веома важне за историју Србије.
О делима "Српски војни санитет у првом светском рату" др Александра Недока и генерала у пензији Бранислава Поповића и Вељка Тодоровића, "Повлачење српске војске ка албанском приморју и њена евакуација на Крф 1915/1916" др Недока и "Велики рат Србије" координатора пројекта академика Влада Стругара и приређивача Милића Петровића говорили су аутори.
Крајем 1915. и почетком 1916. године одигравала се Албанска голгота, драма која је својом трагиком, али и величином победе људског духа над окрутним околностима, остала у колективном памћењу српског народа. Бројне су публикације које обрађују ту тему. Међутим, у сенци догађаjа остао је незапажен најплеменитији напор српског војног санитета, без чијег би залагања број жртава и број заосталих рањених и оболелих војника био много већи.Аутор књиге "Повлачење српске војске ка албанском приморју и њена евакуација на Крф 1915/1916", чије је друго допуњено издање представљено на Сајму, говорио је о делу као о "књизи туге и бола", а своје обраћање допунио је и искуством у раду за књигу о санитету.
- Отац, стриц и деда су прошли Албанску голготу, несрећно време у коме је погинуо цвет српског народа - млади. Као аутор и друге књиге о санитету, много сам сазнао о његовом раду читајући документе прикупљене у Војном архиву. Књигу сам посветио колегама медицинарима и онима који су скупили снагу из љубави према отаџбини и кренули у то беспуће. Остаће дело као вечно сведочанство шта је српски војни санитет учинио током Великог рата, рекао је Недок и додао да су наши војни лекари учинили много и за српске и за остале војнике.
О књизи о српском војном санитету говорили су и Поповић и Тодоровић, који су истакли да Зборник окупља групу значајних аутора, од којих су неки чланови Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, а који већ низ година истражују прошлост српског санитета.
- Књига је посвећена војном санитету и српским јунацима са Цера, Дрине, Колубаре, Солунског фронта и ослободиоцима Отаџбине 1918. године, поводом 100 година од почетка Великог рата и првих савезничких победа које је извојевала српска војска, рекао је Поповић.
Према речима Тодоровића, после Првог светског рата извршена је опсежна анализа података о раду санитета, што није био нимало лак задатак, узимајући у обзир да је велики део докумената изгубљен или уништен.
- Мотив рада у овом пројекту био је да непристрасном анализом рада санитета у том времену извучемо поуку и дамо оцену свему томе. Закључак је био да је српски војни санитет свој посао одрадио врхунски, и истакао се у неколико области. Пре свега, имао је најбољу ратну хирургију тог времена, први је извршио трансфузију пуне крви, затим први је евакуисао рањенике ваздушним путем, и важно је истаћи да је сам правио вакцине током рата. Недостатак санитета огледа се у томе што није правовремено санирао епидемију тифуса, јер је много људи страдало од те болести, рекао је Тодоровић.
Документи који се објављују у Књизи тридесет другој и Књизи тридесет трећој из Едиције Велики рат Србије за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца (1914–1918) настала су у раду српске, односно југословенске Врховне команде у периоду од 1. јуна 1919. до 5. маја 1920. године. Објављени су дневни извештаји, депеше, телеграми и вести, те издата наређења и одаслани извештаји, укупно 342 дневна документа. Приређивач Милић Петровић рекао је да је осетио дужност да поводом обележавање стогодишњице почетка Великог рата објави њено 32. издање и употпуни едицију.
- Две деценије припреман је материјал за ову књигу. Важно је напоменути да је 31. књига едиције објављена давне 1939. године, и драго ми је што могу да кажем да је јавности доступно наредно издање. Такође, надам се да ће наредно, 33. издање едиције, бити објављено наредне године, рекао је Петровић.
Директор Медија центра "Одбрана" пуковник Стевица С. Карапанџин нагласио је да је велика част за ту војну кућу што међу издањима има вечерас промовисане књиге, веома важне за историју Србије.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
