23.12.2014
Трибина "Свештеници у Великом рату Србије" у Дому Војске
У Свечаној сали Дома Војске Србије данас је одржана трибина „Свештеници у Великом рату Србије“ у организацији Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918. њихових потомака и поштовалаца и Медија центра „Одбрана“.Том приликом, на трибини су говорили директор Медија центра „Одбрана“ пуковник Стевица С. Карапанџин, пуковник у пензији др Раде С. Н. Рајић и председник Удружења ратних добровољаца 1912-1920. др Видоје Голубовић.
Преносећи благослов Његове светости патријарха српског Иринеја, епископ топлички господин Арсеније, викар патријарха, истакао је да традиција заједништва и сарадње цркве и војске датира још од 1803. године, три деценије касније уведено је и војно свештенство у Кнежевини Србији, а у Првом светском рату српско свештенство је било раме уз раме са својим народом и војском. Говорећи о улози свештенства у Великом рату, др Рајић је истакао да су свештеничка и војна професија традиционалне професије, које имају велики утицај на психолошку свест народа. Те две службе, објаснио је он, у условима рата, повезују се и обједињавају како би се сачувало оно што је наметнуто ратним приликама, међу којима тај духовни аспект помоћи војсци у јачању њених моралних војничких вредности има приоритет.
Осврнувши се на разлику између историјских прилика и околности Балканских ратова и Првог светског рата, др Рајић је нагласио да је у току Великог рата, од 3.200 свештеника и монашког особља страдало, безмало половина, претрпевши, као и народ, огроман погром у том рату. Он је, такође, додао да је 192 свештеника учествовало у јединицама српске војске од 1912. до 1914. године, помажући духовним радом и делом на учвршћивању морала, припреми и продору српских пукова.
Пуковник Карапанџин је рекао да би војно свештенство у Српској војсци од пре 100 година могло да представља огледало и данашњој верској служби.
- Војни свештеници с искуством од 75 година нису током Великог рата имали потешкоћа са схватањем своје улоге и задатака које су им постављале војне власти. Значајно су допринели очувању традиционалних националних и верских вредности и очували висок морал војника у најтежим ратним приликама. Због тога је и ова тема, о којој говоримо данас, веома важан сегмент те епопеје, иначе најмање позната широј јавности, рекао је пуковник Карапанџин. Он је истакао да је најмање позната због борбе против памћења, борбе против вере која се на овим просторима одвијала током протеклог века.
- Уважавајући поједине ставове о томе да све што је у вези са прошлошћу и у вези са религијом јесте ретроградно и нешто што је супротстављено некаквом прогресу, стално самом себи постављам питање - да ли нам требају искуства из Великог рата, па и она која обухватају верски живот у Српској војсци? Према искушењима у којима се налазимо, она су наша сушта потреба, од непроцењивог значаја за садашњост и будућност, рекао је пуковник Карапанџин.
Видоје Голубовић је присутнима приказивао фотографије из периода Великог рата, на којима се налазе познати и мање познати војни свештеници и команданти. Он је говорио о Архимандриту Милентију, Нићифору Дућичу, Јакову Чупићу, Проти Стевану Михалџићу, затим о српској војсци и свештенству у Бизерти, у Америци, на Корзици... Приказао је како су војници тада славили крсне славе, како изгледају пуковска гробља и нагласио да чланови Удружења сваке године обилазе гробља да би одали почаст јер „Србија памти и зато ће вечно живети“.
У програму су учествовали вокални солиста Алекса Зарев и квинтет Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“ који су извели композиције „Тамо далеко“ и „Ово је Србија“.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
