Mонографија и документарни филм поводом стогодишњице Кумановске битке

Промоција документарног филма „Кумановска битка – крв и магла“ и монографије „Бој изнад векова – сто година од Кумановске битке“, приређена је вечерас у Дому Војске у Београду.

Промоцији су присуствовали министар културе и информисања Братислав Петковић, заменик начелника Генералштаба Војске Србије генерал-мајор Милан Бјелица, представнци Министарства одбране и Војске Србије и Српске православне цркве.

„Изузетно смо грешни према јунацима Куманова. Ракић је, стога сматрам, био у праву када је у својој песми „На Газиместану“ навео да смо недостојни својих предака.“, истакао је министар културе и информисања Братислав Петковић, напомињући да је поражавајућа чињеница да чак 85 одсто анкетираних грађана Србије не зна ко је била Милунка Савић. „Било би то исто као када би само 15 посто Француза знало ко је Јованка Орлеанка, а  Милунка Савић била је најодликованији јунак  Првог светског рата.“, рекао је министар Петковић, присећајући се успомена на упознавање са једном од јунакиња Кумановске битке.

Заступник начелника  Војног музеја, потпуковник др Иван Мијатовић, позивајући се на речи Јована Драгашевића да је „сваки народ славан који имаде славних дела, али поред свију славних дела народ може бити без славе ако му дела остану незнана.“, истакао је да  је српски народ на прекретници готово, као пре сто година, а славна дела наших прадедова тону у заборав.

„ Због тога постоје овакве промоције, да не дозволе да се заборави оно што је део сећања, да се не заборави славна победа српског народа и његова славна дела. Нема народа и нације која не прославља своје значајне догађаје. Зато је традиција најбољи избор из прошлости. Она не сме да се заборави, јер заборављањем своје традиције усвајамо туђу.  Обележавање сто година од Кумановске битке није национализам нити застрањивање. Израз је поштовања дела наших предака, а она су била у складу са демократским тежњама ка коначном ослобођењу утемељена на сличним начелима која су се рађала у Европи онога доба и сопственој историји и традицији“, рекао је он.

Историчар, дr Милић Милићевић, рекао је Србија у 19. веку није имала превише ратне среће. Године 1912. са Кумановском битком почиње нешто друго. Отвара се златна књига српских победа и она ће трајати све до 1918.године.

„Те победе су, међутим, имале своје цене. Куманово је однело 700 српских живота, а број рањених био је око 2.500 хиљаде. То је био само почетак. Први балкански рат, колико год био успешан однео је 22 000 живота. У то доба био је то један Ниш. Други балкански рат однео је 16 000 људи. И то је био тек увод. Ратови, глад, болести, до 1918. године однеле су скоро милион живота. Све што је Србија до тада радила на стварању Југославије било је плаћено великим жртвама. Остаће питање да ли се то исплатило, а надамо се да наш филм одговара на бар нека од постављених питања.“, рекао је Милићевић.

Поводом стогодишњице од почетка Првог балканског рата и битке код Куманова снимљен је филм „Кумановска битка – крв и магла“ у реализацији продукцијске куће Сенс продакшн, а под покровитељством Министарства рада запошљавања и социјалне политике. Главни циљ је не само да прикаже и објасни околности под којима се битка одиграла већ и да гледаоца упозна са директним учесницима у бици.  Храброст, сналажљивост и пожртвовање обичног српског војника који је победом у овој значајној бици уједно одредио и даљи ток балканских ратова. Редитељ и сценариста филма је Петар Петровић, директор  фотографије је Драган Југовић, а продуцент Маја Поповић.

Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, Сектор за борачко инвалидску заштиту са издавачком кућом „Принцип прес“ обележавању битке посветило је значајну монографију „Бој изнад векова – сто година од Кумановске битке“.

Према речима главног уредника „Принцип преса“ Мише Вујовића, монографија је мали архив најзначајнијих дешавања из тог времена.

„Битка је почела 23. октобра 1912. године, а завршена дан касније. Физички, трајала је два дана, а метафизички 523 године. Извојевана је витешким подвигом српске војске. Ова садржајна и богато илустрована хроника једног у заборав затуреног догађаја, наш је дуг према прецима и потомцима, а настала је када нас споља и изнутра, и добронамерно и душебрижно убеђују да заборавимо на митове из прошлости зарад будућности.“, казао је Вујовић.