03.04.2015
Одржана трибина о народној хероини Надежди Петровић
У Атријуму Дома Војске Србије данас је одражана Трибина поводом сто година од смрти велике српске хероине и сликарке Надежде Петровић.
.JPG)
Главну реч на трибини водио је пуковник у пензији Љубомир Марковић, председник одбора Савеза потомака ратника Србије 1912–1920. године, а поред њега говорили су и књижевница Марија Д. Недељковић, професорке Илијана Опачић и Јелена Јовановић, као и председница ликовне секције „Михаило Миловановић“ Љиљана Стевановић.„Зашто обележавамо овај дан! Не само због Надежде Петровић. Него због нас живих. Да се учимо на историји, да извлачимо поуке из ње. Учите децо историју, јер кроз њу се види прошлост, али и будућност. Човек два пута умире, једном физички, други пут кад га забораве. Међутим, постоје људи, као што је Надежда, који својим делом продужују своје постојање“, рекао је у уводној речи Љубомир Марковић и истакао велико задовољство што у публици види велики број ђака.
Књижевница Марија Недељковић говорила је о разним аспектима по којима је Надежда дала свој допринос српској историји и уметности.
„У много чему је она била прва, и одмах толико значајна: и као авангардна сликарка у Србији, и прва међу српским сликарима која је напустила атеље и сликала у природи. Такође она је прва која се истински бавила уметничком фотографијом у нас. Притом она је и прва жена која се бавила ратном фотографијом и то на уметнички начин“, истакла је ова списатељица која припрема и књигу о Надежди.
Две професорке су се обратиле присутнима, обе поносне што школе у којима раде носе име ове „жене у панталонама“ како су је савременици звали. Најпре је говорила Илијана Опачић, која је читала Надеждина писма породици, јер то су најупечатљивија сведочанства о рату – мучне, али снажне речи, које не смемо да заборавимо. После ње публику је поздравила и професорка средње медицинске школе „Надежда Петровић“ из Земуна, Јелена Јовановић, али је она убрзо реч препустила својим ученицама, које су писале радове на тему Надежде Петровић.
Кратко је говорила и Љиљана Стевановић у име ликовне секције Савеза потомака ратника Србије 1912–1920. „Михаило Миловановић“.
„Ликовна секција у Надежди Петровић као ратном сликару налази инспирацију и мотивацију“, рекла је Љиљана и подсетила да се Михаило Миловановић, по којем секција носи име, заједно са Надеждом школовао у Минхену, у атељеу Антоана Ажбеа.
Свечаности је посебно допринео и позоришни глумац и почасни члан Савеза, Зоран Симоновић, који је рецитовао стихове о љубави, јер „то је одбрана земље“.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
.JPG)
