Свечаност у част Ђорђу Вајферту
У част великану српске историје, Ђорђу Вајферту, вечерас је у Дому Војске Србије приређена свечаност поводом 165 година од његовог рођења, на којој је промовисана монографија и откривено спомен-обележје са његовим ликом.
Свечаности у Дому Војске присуствовао је министар одбране Братислав Гашић, државни секретар у министарству одбране Зоран Ђорђевић, чланови Фондације Ђорђе Вајферт, као и многобројни грађани.
Рељеф у бронзи једног од највећих добротвора са ових простора открили су директор медија центра „Одбрана“ пуковник Стевица С. Карапанџин и Миљан Шћекић, председник Управног одбора Фондације Ђорђе Вајферт.
Том приликом, пуковник Карапанџин истакао је да је у априлу у Дому Војске откривен рељеф у бронзи са ликом Надежде Петровић, сликарке, ратне болничарке и хероине Првог светског рата, те да ће сада, осим ње, Хол те установе красити и барељеф Ђорђа Вајферта.
- Посебна ми је част и задовољство што се овом бронзом, а уствари златном низу придружује и Ђорђе Вајферт, српски добровољац, индустријалац и добротвор, рекао је пуковник Карапанџин, подсећајући да су се током ослободилачких ратова с краја 19. и почетка 20. века посебно прославила српска артиљерија чему није допринело само изузетно умеће српских артиљераца већ и најсавременији брзометни топови и хаубице за чију набавку заслуге припадају и Вајферту.
Он је напоменуо да ће у току ове године бити постављен рељеф Јовану Драгашевићу, почасном ђенералу и оснивачу првог војног часописа „Ратник“ чије традиције наставаљају магазин „Одбрана“ и часописи „Војно дело“, „Војнотехнички гласник“ и „Нови гласник“.
- Осим њега, свој лик у бронзи добиће и свети игуман Пајсије и свети ђакон Авакум поводом 200 година од подизања Другог српског устанка, Станислав Бинички поводом стогодишњице настанка марша на Дрину, Владислав Петковић Дис поводом стогодишњице његове смрти и Коча Поповић, војсковођа, филозоф, песник и сликар поводом 70 година од краја Другог светског рата, рекао је директор Медија центра „Одбрана“ напомињући да реч о пројекту којим се обележавају три за српски народ важне годишњице – 100 година од Првог светског рата, 200 година од Другог српског устанка, 70 година победе над фашизмом.
Један од аутора монографије и редитељ филма о родоначелнику модерене српске индустрије, Светислав Бата Прелић истакао је да наш народ, нажалост, има навику да заборавља људе који су обележили његову историју. Он је напоменуо да је тако и са Вајфертом, кога се људи данас сећају само као богатог индустријалца, а не и као великог добротвора.
Фондација Ђорђе Вајферт искористила је данашњу свечаност и уручила захвалнице институцијама и појединцима који су дали велики допирнос да овај пројекат угледа светлост дана. Међу њима је и Министарство одбране, у чије име је захвалницу примио министар Гашић.
Покровитељ догађаја је Фондација Ђорђе Вајферт, која је овом свечаношћу желела да упозна ширу јавност са ликом и делом једног од највећих добротвора са ових простора.
Годину дане пре избијања Српско-турског рата, Ђорђе Вајферт је поклонио новац из фонда за куповину топова за српску армију, а он сам је као добровољац обукао униформу и служио при коњици. За показано јунаштво у српској војсци примио је орден за храброст. Током 1893. Године основао је фонд „Краљ Стеван Дечански“, добротворну организацију која се бринула за глувонему децу и омогућавала им школовање и укључивање у нормалан живот. Током Првог балканског рата, 1912. године Вајферт је платио за 60.000 векни хлеба које су биле даване најсиромашнијим породицама у Београду, а у доба Великог рата са југа Француске, где је тад живео, слао је помоћ Србији, у коју се после рата вратио, како би помогао у изградњи порушене престонице.Током 1929. године заједно са Единбуршким одбором шкотских жена и Лондонским одбором шкотских жена оснива Болницу за жену и дете у Београду, а за изградњу клуба „Београдско женско друштво“ поклања земљиште. Такође, донира значајна средства за изградњу зграде Српске академије науке и уметности, а своју богату збирку даровао је Београдском универзитету.
Медија центар „Одбрана“ ове године је започео пројекат симболичног обележавања значајних јубилеја из српске историје откривањем спомен-обележја у Холу Дома Војске Србије. Од вечерас, осим барељефа „Око соколово на бранику отаџбине“ и „Надежда Петровић – ратна болничарка“, ово здање ће красити и лик Ђорђа Вајферта, који је 1887. године за изградњу велодрома (бициклистичке писте) поклонио велосипедистима земљиште на коме се од 1931. године налази Ратнички дом, односно данашњи Дом Војске Србије.
Свечаности у Дому Војске присуствовао је министар одбране Братислав Гашић, државни секретар у министарству одбране Зоран Ђорђевић, чланови Фондације Ђорђе Вајферт, као и многобројни грађани.
Рељеф у бронзи једног од највећих добротвора са ових простора открили су директор медија центра „Одбрана“ пуковник Стевица С. Карапанџин и Миљан Шћекић, председник Управног одбора Фондације Ђорђе Вајферт.
Том приликом, пуковник Карапанџин истакао је да је у априлу у Дому Војске откривен рељеф у бронзи са ликом Надежде Петровић, сликарке, ратне болничарке и хероине Првог светског рата, те да ће сада, осим ње, Хол те установе красити и барељеф Ђорђа Вајферта.
- Посебна ми је част и задовољство што се овом бронзом, а уствари златном низу придружује и Ђорђе Вајферт, српски добровољац, индустријалац и добротвор, рекао је пуковник Карапанџин, подсећајући да су се током ослободилачких ратова с краја 19. и почетка 20. века посебно прославила српска артиљерија чему није допринело само изузетно умеће српских артиљераца већ и најсавременији брзометни топови и хаубице за чију набавку заслуге припадају и Вајферту.
Он је напоменуо да ће у току ове године бити постављен рељеф Јовану Драгашевићу, почасном ђенералу и оснивачу првог војног часописа „Ратник“ чије традиције наставаљају магазин „Одбрана“ и часописи „Војно дело“, „Војнотехнички гласник“ и „Нови гласник“.
- Осим њега, свој лик у бронзи добиће и свети игуман Пајсије и свети ђакон Авакум поводом 200 година од подизања Другог српског устанка, Станислав Бинички поводом стогодишњице настанка марша на Дрину, Владислав Петковић Дис поводом стогодишњице његове смрти и Коча Поповић, војсковођа, филозоф, песник и сликар поводом 70 година од краја Другог светског рата, рекао је директор Медија центра „Одбрана“ напомињући да реч о пројекту којим се обележавају три за српски народ важне годишњице – 100 година од Првог светског рата, 200 година од Другог српског устанка, 70 година победе над фашизмом.
Један од аутора монографије и редитељ филма о родоначелнику модерене српске индустрије, Светислав Бата Прелић истакао је да наш народ, нажалост, има навику да заборавља људе који су обележили његову историју. Он је напоменуо да је тако и са Вајфертом, кога се људи данас сећају само као богатог индустријалца, а не и као великог добротвора.
Фондација Ђорђе Вајферт искористила је данашњу свечаност и уручила захвалнице институцијама и појединцима који су дали велики допирнос да овај пројекат угледа светлост дана. Међу њима је и Министарство одбране, у чије име је захвалницу примио министар Гашић.
Покровитељ догађаја је Фондација Ђорђе Вајферт, која је овом свечаношћу желела да упозна ширу јавност са ликом и делом једног од највећих добротвора са ових простора.
Годину дане пре избијања Српско-турског рата, Ђорђе Вајферт је поклонио новац из фонда за куповину топова за српску армију, а он сам је као добровољац обукао униформу и служио при коњици. За показано јунаштво у српској војсци примио је орден за храброст. Током 1893. Године основао је фонд „Краљ Стеван Дечански“, добротворну организацију која се бринула за глувонему децу и омогућавала им школовање и укључивање у нормалан живот. Током Првог балканског рата, 1912. године Вајферт је платио за 60.000 векни хлеба које су биле даване најсиромашнијим породицама у Београду, а у доба Великог рата са југа Француске, где је тад живео, слао је помоћ Србији, у коју се после рата вратио, како би помогао у изградњи порушене престонице.Током 1929. године заједно са Единбуршким одбором шкотских жена и Лондонским одбором шкотских жена оснива Болницу за жену и дете у Београду, а за изградњу клуба „Београдско женско друштво“ поклања земљиште. Такође, донира значајна средства за изградњу зграде Српске академије науке и уметности, а своју богату збирку даровао је Београдском универзитету.
Медија центар „Одбрана“ ове године је започео пројекат симболичног обележавања значајних јубилеја из српске историје откривањем спомен-обележја у Холу Дома Војске Србије. Од вечерас, осим барељефа „Око соколово на бранику отаџбине“ и „Надежда Петровић – ратна болничарка“, ово здање ће красити и лик Ђорђа Вајферта, који је 1887. године за изградњу велодрома (бициклистичке писте) поклонио велосипедистима земљиште на коме се од 1931. године налази Ратнички дом, односно данашњи Дом Војске Србије.
- О нама
- Одбрана
- Издавачка делатност
- Историја
- Монографије
- Ратник
- Војна публицистика
- Војна техника
- Посебна издања
- Геополитика
- Уметност
- Књижевност
- Медицина
- Сведок
- Преводи
- Фокус
- Искуство ратовања
- Косово и Метохија
- Филозофија
- Приручници – водичи
- НОЛ за Војну акадмеију
- НОЛ за Медицински факултет ВМА
- НОЛ за Школу националне одбране
- Научна литература
- Зборници
- Издања Института за стратегијска истраживања
- Издања Војног музеја
- Дом војске
- Фото-документација
- Продавница „Војна књига“
- Вести
- Контакт