17.12.2015
Промовисана књига "И крв је горела - Тузланска колона 1992."
У Атријуму Дома Војске Србије данас је представљена књига Радована Кецојевића „И крв је горела – Тузланска колона 1992.“. Аутор, официр у пензији, који је као пиротехничар обавио форензичко испитивање терена након злочина у Тузли, пред читаоце доноси болно сведочанство о нападу на колону ЈНА 15. маја 1992. године и погибији 224 војника и официра. Осим аутора, о књизи су говорили историчарка др Душица Бојић, уредник књиге и издавачке куће „Свет књиге“ Стево Ћосовић, књижевник мр Јован Н. Ивановић и беседник Витомир Дардић.
Говорећи о делу „које нас враћа у један град и једно време“, Душица Бојић је истакла да је аутор написао књигу од које застаје дах у којој је препознала емоцију на коју нигде није наишла, упућену људима који су страдали, али и граду у коме се некад лепо живело.
– Кецојевић у свакој реченици описује бол, па књига представља велики јецај због људи, времена и живота какав је некад постојао у Тузли, који је осетио и аутор. Посебан печат дају јој три аутентична сведочења људи из колоне, рекла је историчарка и додала да је реч о сведочанству за сва времена .
Да је разматрајући позадину и динамику догађаја, Кецојевић склопио свеобухватну слику дешавања у Тузли које је имало огромне последице на даљи ток рата у Босни и Херцеговини, рекао је уредник издавачке куће „Свет књиге“ Стево Ћосовић.
– Нападом на колону војника створено је огромно неповерење између народа, које је било немогуће превазићи. Аутор је мишљења да је случај „Тузланска колона“, приређен на самом почетку сукоба у БиХ, као и сарајевска „Добровољачка улица“, остварио „циљ главног режисера“ да гурне народ на пут без повратка – у грађански рат.
Редактор књиге, књижевник мр Јован Н. Ивановић, који је и сам живео у „тој страшној улици до 15. маја 1992. године, оценио је да је она „опомена и туга“ и документаристичко – мемоарско дело пред којим се „мора застати“ и које се мора доживети као сведочанство и као опомена.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
