18.12.2015
Трибина "Свештеници у Великом рату Србије" у Дому Војске Србије
У Атријуму Дома Војске данас је одржана трибина „Свештеници у Великом рату Србије“ коју је организовао Медија центар „Одбрана“ у сарадњи са Удружењем ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца.Говорећи о религијском контексту учешћа у рату, директор Медија центра „Одбрана“ пуковник Стевица С. Карапанџин истакао је :
–Многи су склони да религију посматрају искључиво као скуп пацифистичких идеја које су у апсолутном несагласју с ратом као друштвеном појавом. Према оваквим схватањима, верујућим људима није дозвољенио да употребљавају силу, рекао је пуковник Карапанџин додајући да су неки, пак, склони да религију по аутоматизму доводе у везу са насиљем, екстремизмом и фанатизмом.
Он је нагласио да истина није ни једно ни друго и подсетио да се православље фундаментално залаже за мир, и да у исто време, под одређеним околностима, Црква може подржати и благосиљати рат.
Он је истакао да је суштина православног схватања рата да појединац не сме остати равнодушан, доследно се придржавајући хришћанских принципа о несупротстављању, у ситуацији када је његова заједница угрожена. Исто тако, нагласио је он, не сме отићи у другу крајност, те да појединац због интереса заједнице не сме занемаривати ни своју свест и одговорност пред Богом. Све то је, рекао је пуковник Карапанџин, српски војник као војнички завет испунио у Великом рату.Он је подсетио да је 51 пуковска застава из Првог светског рата била освештана и да су их старешине и војници сачували, те да током ратних година ни једна од њих није пала у руке непријатеља.
Обраћајући се присутнима, научни сарадник из Института за стратегијска истраживања потпуковник др Миљан Милкић подсетио је да је историја српске цркве неодвојиво везана с српском војском Кнежевине и Краљевине Србије. Он се посебно осврнуо на успостављање и улогу војних свештеника, подсећајући да су управо они утицали на подизање морала српске војске, која је, још се не опоравивиши од балканских, ушла у Први светски рат. Управо зато је, рекао је потпуковник Милкић, војвода Радомир Путник предложио позивање и регрутовање већег броја свештеника, подсећајући да је у то време нормативним документима било дефинисано да је вера у Бога основа борбеног морала.
–На почетку рата земља је имала 92 војна свештеника распоређена у јединице, док је, након повлачења преко Албаније и реорганизације војске и војносвештеничке службе имала 62 свештеника, од чека 60 православних, једног имама и једног рабина, рекао је потпуковник Милкић, истичући да су тадашњи војни свештеници били у рангу капетана друге класе.
Према речима председника Удружења и научног сарадника др Видоја Голубовића, јавност је слабо упозната са улогом свештеника у ратовима, напоменувши да су они у сукобима учествовали као свештеници, преговарачи, дипломате, али и добровољци.
– Свештеници су први у сукобима страдали, а методе које су непријатељи користили, посебно Бугари, биле су и више него зверске, рекао је Голубовић, подсећајући да је око 60 одсто свештенства са простора Ниша, Лесковца и Врања убијено у Великом рату. Он је такође, истакао да је Међународна комисија утврдила да су Бугари током првог светског рата немилице уништавала цркве и затирала српско свештенство.
На трибини присутни су имали прилику и да чују најупешатљивије приче о свештенству у Великом рату, њиховом страдању али и улози у подизању морала војске и народа. Говорници су подсетили на зверства која је бугарска војска починила над свештенством и обичним живљем, истичући да су се њихових свирепих метода мучења и убијања гнушали и Аустроугари. Управо су цркава и свештенство одиграли велику улогу у очувању традиционалних и верских вредности у ратним приликама.
Након трибине, председник Удружења Видоје Голубовић уручио је Монографију удружења директору Медија центра „Одбрана“ пуковнику Стевици С. Карапанџину као знак захвалности за дугогодишњу сарадњу и подршку коју та установа пружа Удружењу у организовању и реализацији својих активности.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
