25.12.2015
Одржана трибина о српском војнику у Великом рату
Какав је био српски војник у Великом рату? Шта га је носило у борбама против неупоредивно бројнијег непријатеља, чак и када су изгледи за успех били минимални? Како је српска војска васкрсла из пепела и због своје храбрости, пожртвовања и јунаштва током Првог светског рата ушла у легенду? Одговоре на ова питања, из угла психијатра, историчара и професионалног војног лица на јуче одржаној трибини у Атријуму Дома Војске Србије, покушали су да дају проф. др сци. мед. Зоран Војић, проф. др Александар Животић и пуковник Стевица С. Карапанџин, директор Медија Центра Одбрана.Говорећи о психолошком профилу и основама на којима је саздан српски војник професор Војић истакао је да су етичност, достојанство, коректност и марљивост главне одлике бораца из Великог рата.
- Увек је јачи мотив оног који брани него онога који напада. Нарочито ако се брани своје, а Срби су тих година били баш у тој позицији. И борили су се храбро за своју домовину. Показали су најбоље карактерне црте своје личности, а пре свега издржљивост и истрајност по сваку цену. То је особина коју је знао да цени чак и немачки цар, који је саветујући војнике пред напад на Србију истакао да крећу у рат против малог, али храброг народа, чија се застава током четири године крвавих сукоба са три велике империје и даље поносно вијори – објашњава нам српског војника из угла психолога професор Војић, додајући још и да је српског војника одликовало снажно и здраво тело, те да су у борбама били енергичнији и експлозивнији чак и од Руса.
- Када је реч о историјском миљеу из ког је потекао српски војник, професор Животић подсетио нас је на вредности којима су били наклоњени младићи у Србији тог доба, и како су лекције научене, не у школским клупама, већ крај ватре уз препричавање народних митова надахнуле генерације бораца на храброст и решеност да одбране домовину од нападача. У оцени да је између официра и војника тада постојао однос пун разумевања, јер су и једни и други потицали из сличног друштвеног миљеа, а некао код Аустроугара и Немаца, сложио се и пуковник Стевица С. Карапанџин подсетивши да је исти однос постојао и између народа и војника.
- Битан допринос моралности наших војника у Првом Светском рату дала је и вера, која је својим заповестима усмеравала и водила борце кроз бројна искушења. Ипак, захваљујући снажној вољи, карактерној непоколебљивости и светим циљевима, они су се изборили и одбранили племенитост и достојанство свог позива – поручио је директор Медија Центра Одбрана.
