03.12.2012
Представљена монографија „Стара Србија:драма једне цивилизације“
У Дому Војске Срби
је представљена је књига Стара Србија : драма једне цивилизације др Славенка Терзића, научног саветника Историјског института САНУ.Промоцији су, поред бројних историчара и љубитеља књиге, присуствовали представници Владе Србије, Патријарх Српски Иринеј са епископима Српске православне цркве, научни, културни и јавни радници и представници српског политичког естаблишмента и Војске Србије.
У богато илустрованој монографији на готово 700 страна говори се о појму Старе Србије, о политичкој, друштвеној, културној историји Рашке, Косова и Метохије и Скопско-тетовске области у 19. и 20. веку.
О монументалној енциклопедији др Славенка Терзића, објављеној у издању Православне речи из Новог Сада и Историјског института, говорили су академик Михајло Војводић, који је био и један од њених рецензената, познати оријенталиста и амбасадор Југославије и Србије у Турској и Ватикану др Дарко Танасковић и историчар др Љубодраг Динић.
Истичући да,
кад је реч о збивањима у крајевима познатим под појмом Старе Србије, аутор књиге наводи бројне очигледне примере извесне пометње у историјској и националној свести српског народа, др Танасковић је навео значајне квалитете монументалног издања, за чију израду су коришћени многобројни домаћи и страни архиви и вишетомска архивска грађа. Ипак, ма колико да су у делу присутни ранији извори и проучавања аутора који су се посвећивали крајевима названим Стара Србија, извесне „рупе у доскорашњем историографском стваралаштву“ објашњиве су, сматра Танасковић, између осталог, историјском и националном пометњом, притисцима великих сила и вишедеценијском, чак и двовековном, трагедијом цивилизације на овим просторима. Читајући научно дело у коме аутор није бежао од полемичких тонова, бољи познаваоци историјских догађања у Старој Србији током два века, можда ће се запитати, откуд у наслову књиге и реч цивилизација, уместо примереније - нација. Трагајући за одговором на то питање, оптимисти ће, вероватно, рећи да је др Терзић српској нацији дао још једну шансу. Шансу коју ће у будућности моћи да искористи једино ако буде посветила довољно пажње својој политичкој, географској, културној историји на простору на коме се аутохтоним народима одувек пружало мало шансе.
Неизбежно стављајући у фокус историјских догађања на Балкнану велике силе и њихове интересе, др Славенко Терзић се у својој књизи ослања и на бројне стране ауторе, али и на дела наших признатих историчара попут Стојана Новаковића, Јована Цвијића...
Истинску драму српског народа и његове цивилизације на просторима Старе Србије није било могуће испричати, сматра др Славенко Терзић, без објашњавања тангентних веза са матицом Србијом, са оним делом Балканског полуострва који је одувек био жила куцавица српског народа. Зато су бројна поглавља књиге посвећена како крајевима називаним Београдским пашалуком, тако и Босни и Херцеговини, земљи којој су Срби одувек инклинирали. Можда, сматра др Танасковић, у том вечном погледу Срба ка северу, лежи и прави разлог пометње кад је реч о јужним деловима Србије, о Старој Србији. Одговори и на то питање леж у књизи Стара Србија: драма једне цивилизације др Славенка Терзића.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
