08.04.2016
Одржана трибина "Прва српска добровољачка дивизија"
У оквиру програма обележавања годишњице Првог светског рата у Атријуму Дома Војске данас је одржана трибина под називом „Прва српска добровољачка дивизија“, коју је организовало Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца.Присутнима су о Првој српској добровољачкој дивизији говорили председник Удружења ратних добровољаца др Видоје Голубовић, проф. др Никола Поповић, члан Академије наука и умјетности Републике Српске и помоћник покрајинског секретара за културно наслеђе и јавне збирке др Милан Мицић.
Говорећи о 100. годишњици формирања Прве српске добровољачке дивизије, др Голубовић је истакао да на основу докумената у које је имао увид сматра како та дивизија заслужује да буде део културно-историјске баштине наше земље.
Академик Поповић, који је један од најбољих познавалаца историје добровољаца на овим просторима, подсетио је присутне на почетке формирања добровољачког покрета, нагласивши да је он у основи имао отпор Аустроугарској.Иако се, наводи он, добровољачки покрет јављао у многим земљама, највећи опсег остварио је онај у Русији, јер су његово језгро чинили аустроугарски заробљеници српске националности, махом са територија данашње Војводине и Босне, које су тад биле у саставу Аустроугарске.
Академик је истакао да је 11.02.1916. формирана Прва добровољачка дивизија у руском граду Одеси, а да је на њеном челу био пуковник Стеван Хаџић. Дивизија се, према његовим речима, обрела у борби већ 16. априла у склопу руског корпуса који је дејствовао у Добруџи. За 36 дана борбе, колико су били на првој линији, од 15.988 старешина и војника чак 53 процента је страдало или нестало.
Према речима др Мицића учешће српских добровољаца у Првом светском рату непосредно je дотакло једну од најважнијих тема из историје српског народа у Првом светском рату са подручја данашње Војводине.
Он је подсетио да је Аустроугарска објавила рат целом српском народу, па је свирепост њене војске у првим данима сукоба најјаче осетио српски живаљ на територији данашње Војводине и Босне. Управо је то војнике српске националности, који су били у аустроугарској војсци, натерало да се у сукобима с руском војском предају и постају „лаки заробљеници“. Управо ће они, наводи Мицић, бити иницијатори и језгро добровољачког покрета у Русији.Ступањем у строј доборвољаца, подсећа он, ти војници постали су у очима Аустроугара велеиздајници те им је претила смртна казна, сва имовина им је конфискована, а породица интернирана у логоре из којих се најчешће никад није ни вратила.
Он је нагласио да су трећину српских добровољаца у Првој српској добровољачкој дивизији која се борила у Добруџи чинили борци са простора Баната, Бачке, Срема, Босне, Херцеговине, Лике, Баније, Кордуна и Далмације.
