05.05.2016
Представљена књига „Концентрациони логор Маутхаузен – повратак непожељан“
Пред бројном публиком, у Атријуму Дома Војске Србије, данас је представљена монографија др Љубомира Зечевића и Тамаре Ћирић „Концентрациони логор Маутхаузен – повратак непожељан“, која је настала као резултат напорног рада аутора да се што потпуније представе страдања грађана Србије и Срба из бивших југословенских република и анализирају неки од кључних историјских феномена нацистичког „новог поретка“, пре свега гиганстски механизам масовног терора и уништења.Говорећи о књизи из угла рецензента, др Венцеслав Глишић, некадашњи научни саветник у Институту за савремену историју, истако је да ову књигу, у односу на друге – исте или сличне тематике „издваја уклапање историјата логора у шире оквире злочиначког система нацистичке Немачке, у коме је организација „СС“ била задужена за масовне злочине над Јеврејима, Ромима, Словенима и осталим народима, а посебно на уништавање заточеника у концетрационим логорима.“
Доктор Милан Кољанин, виши научни сарадник у Институту за савремену историју, објаснио је улогу Казненог логора Маутхаузен у ратној индустрији Немачке за време Другог светског рата, која је представљала директну спрегу са остваривањем немачких планова за доминацијом у Европи.- Ова књига поново пред јавност враћа тему масовног интернирања, масовног уништења људских живота, ради остваривања такозваних виших циљева, у ствари циљева нацистичке Немачке да доминира Европом и њене далекосежне планове. Битно је што оваква књига помаже да разумемо да су немачки ратни напори и напори њене ратне индустрије просто усисавали људске и материјалне ресурсе окупираних земаља, међу њима и Југославије и Србије, ради остваривања тих својих циљева. Немачка ратна индустрија је и поред масовних и све учесталијих бомбардовања савезника, током рата успевала да удвостручи своје капаците и своју производњу и то управо захваљујући робовском раду десетина хиљада заточеника, који су употребну вредност имали само док су могли да раде.
Тамара Ћирић је, у име аутора, истакла да је најважнији био рад на списковима и то не да би се утврдио број грађана који су били у Маутхаузену, већ да би се жртвама вратило достојанство које им је одузето.- Захваљујући трогодишњем раду на писању књиге, успостављена је сарадња са Меморијалом Маутхаузен и музејом у Ебензеу, са којима смо размењивали податке о нашим заточеницима. За десетак дана биће промовисана књига, која је преведена на немачки и енглески језик. Такође постоји и интернет верзија, а по први пут ће, после Другог светског рата, имена наших жртава бити исписана ћирилицом и онако како се заиста пишу. Поред књиге, то је значајан резултат нашег рада.
Након представљања књиге, публици је приказан видео интервју преживелог заточеника логора, Душана Стојиљковића, који су водили Тамара Ћирић и Радослав Московљић.
