У Руском дому отворена изложба о Првој српској добровољачкој дивизији

Посетиоци галерије Руског дома у Београду од данас, па до 20. маја, моћиће да погледају изложбу „Прва српска добровољачка дивизија“, коју као аутори потписују: проф. др Милоје Пршић, пуковник у пензији; Јован Пејин, архивски саветник и Бранко Кузмановић, истраживач сарадник.
 
Међу првим посетиоцима, изложбу посвећену сегменту војне сарадње између братских народа – руског и српског, сагледану кроз формирање и деловање српских добровољачких покрета у Русији током Првог светског рата, видели су министар одбране Зоран Ђорђевић, државни секретар Ненад Нерић и заменик директора Руског дома и први секретар Амбасаде Руске Федерације у Србији Роман Рикунов.
 
Идеја добровољачког одазивања у војску дубоко је укорењена у српском народу. По том питању ни Велики рат није представљао изузетак, те је на самом његовом почетку, 1914. године, почело формирање добровољачких одреда у Србији од избеглих Срба из Аустроугарске, којима су се придружили заробљеници и Срби – војници разбијених аустроугарских пукова.
 
Јован Пејин о изложби говори као о приказу побуне једног народа – српског народа у Аустроугарској, који није желео да се бори против своје браће и чија је борба напослетку резултирала јављањем добровољачких покрета међу Србима ратним заробљеницима, бившим аустроугарским војницима у Русији.
 
Царским указом новембра 1915. године, руски цар Николај Други дао је сагласност за формирање српских добровољачких јединица. Већ у априлу 1916. Прва српска добровољачка дивизија бројала је 10.000 војника, а до одласка на фронт нарасла је на око 20.000 војника, подофицира и официра. Највише добровољаца било je из Баната и Бачке, Барање и Срема (6.255), затим из Босне и Херцеговине (6.177), некадашње Војне крајине у Хрватској и Славонији (5.263), Далмације са Дубровником и Боком Которском, те српских енклава из Угарске и Хрватске. По националном саставу 90 % војника били су Срби, уз учешће једног броја Словенаца и Чеха и више десетина Хрвата.
 
Прва српска добровољачка дивизија у Русији била је опремљена руским униформама са шајкачама; старешински кадар дошао је са Крфа; била је наоружана оружјем из ратног плена и смештена у Одеси, где су добровољци били прикупљани и обучавани. Крајем августа 1916. Прва српска добровољачка дивизија пребачена је возовима и бродовима у Добруџу заједно са руском војском где је дејстовала против здружене бугарско-немачко-турско-аусторугарске војске. Одјек дејстава српске добровољачке војске у Добруџи током јесени 1916. био је такав да су Централне силе морале да повуку 100.000 војника са Солунског фронта. Војници и официри јуначки су се показали у борбама, о чему сведоче похвале и одликовања за храброст додељена од српског краља Петра Првог, руског цара Николаја Другог и румунског краља. Након Фебруарске, а затим и Октобарске револуције 1917. године, српска војска у Русији преживљавала је револуционарну кризу и недуго затим, у два правца, пребачена је на Солунски фронт, где су се одвијале одсудне битке.
 
Професор др Милоје Пршић указао је на ревизионистичке тежње појединих савремених историчара, на штету Србије, напомињући да је идеја изложбе била управо лако докучивом фактографијом открити суштину када је у питању дефинисање узрока рата, повода за његов почетак, а затим и сам ток рата. Посебно је направио осврт на геополитичке тежње тадашње Немачке и Аустроугарске,  усмерених на стварање нове прерасподеле интереса у свету, које нису ишле у прилог тадашњим велесилама Енглеској и Француској, због чега је напослетку рат светских размера био неизбежан, указујући још и да је Балкан увек био и да ће бити у жижи интересовања великих сила.
 
Изложбу је отворио пуковник Стевица Карапанџин, директор Медија центра „Одбрана“. Наводећи конкретне примере из историје, подсетио је присутне на „једно свеобухватно, вредносно и духовно прожимања два једнокрвна и једноверна народа, две војске и личности два владара, које указују на неке сегменте руско-српског савезништва у Великом рату, као и често заборављану величину подвига наших предака – добровољаца“.