04.06.2016
Промовисана монографија "Београд у Великом рату"
У Атријуму Дома Војске Србије јуче је промовисана монографија Снежане Вицић „Београд у Великом рату 1914-1918“, издање Медија центра „Одбрана“ и Атељеа „Вицић“. Ова књига је општег енциклопедијског карактера и посвећена је српској престоници током Првог светског рата. На промоцију су се присутнима обратили пуковник Стевица С. Карапанџин, директор Медија центра „Одбрана“; Мирјана Сандић, уредница издања; др Милан Терзић, рецензент књиге и ауторка Снежана Вицић.Пуковник Стевица Карапанџин је истакао да је ово дело једно у низу издања Медија центра „Одбрана“, објављених у сврху обележавања 100 година од Великог рата, али и са циљем борбе против ревизионизма и прекрајања историје, као и приписивања кривице Србији за узрочника Првог светског рата.
- Једно од наших опредељења је да, колико год је то у нашој моћи дамо допринос против ревизионизма који је о узроцима Првог светског рата непрекидно присутан од 1918. Тако смо дошли на идеју да објавимо књигу о Београду у Великом рату, у којој је поента у фотографијама, у разгледницама. Ако се озбиљније позабавимо овом књигом, могуће је открити многе историјски занимљиве детаље.
Мирјана Санцић, уредница издања је рекла да ова монографија представља хронику једног доба, замрзнут тренутак стварности живота у Београду за време Првог светског рата.
- Први светски рат почео је бомбардовањем Београда, који је у два наврата окупиран од стране Аустроугарске. Материјалних доказа о српској престоници тог времена веома је мало остало. У време Првог светског рата, веома је била присутна ратна пропаганда. Велика пропагандна кампања огледала се у изради плаката, разгледница, мапа, војних ознака и симбола. Мотиви на разгледницама говорили су више од приватних порука које су на дописницама војници слали својим породицама. Један број сачуваних разгледница објављен је у овој књизи и управо то издваја ово дело од других. Више од 200 разгледница Београда из Првог светског рата по први пут се објављују, или су мање познате, а део су приватних колекција породице Вицић, Милоша Грубишића, Војног и Педагошког музеја.
О вредним сведочанствима како је Београд носио ране из Великог рата и вредностима породичног архива, породичних легата и музејских фондова, говорио је др Милан Терзић, рецензент књиге, наводећи неке од објављених фотографија као примере.
- Ова књига се састоји из пет поглавља. Реч је о деловима који се односе на балканске ратове, аустроугарски напад, затим период краткотрајне окупације, период слободе, период друге окупације од 1915. до 1918. године и период 1918. када је Београд коначно ослобођен. Суштински, овде је реч о важним историјским документима, као што су фотографије, које речито говоре шта се десило главном српском граду, Београду. Имате слике које говоре више него што су некада говориле оне дебеле историјске књиге, које обично читају стручњаци. Фотографије у књизи највише говоре о страдању становништва, о рушењу града. Имамо слику Николајевске цркве у Земуни, са ожиљцима рата. Исти је случај са црквом Ружицом на Келемегдану. Имамо разрушен мост на Сави, који је срушила српска војска приликом првог аустроугарског напада, да се не би користио за потребе непријатељске војске.
Ауторка монографије, Снежана Вицић, присутнима је говорила о инспирацији из које се родило ово вредно дело, за које је материјал у виду фотографија и разгледница главног града Србије прикупљан од 1977. године. Из фонда који броји око 17.000 примерака, извршен је избор фотографија за књигу, а о неким фотографијама посебно, ауторка је говорила на промоцији.
- Интересантна је једна разгледница, направљена првог дана рата – 28. јуна, на којој је један војник на савском шеталишту усамљен. То потире данашње тежње да се над озбиљном историјом изврши ревизионизам. Ви не можете имати неку државу која неког напада, а има једног војника, усамљеног на шеталишту, јер мобилизација још није била спроведена, а у Београду је било војске колико је било. Првог дана рата Београд се сам бранио; бранили су се грађани онако како су се организовали. Прве гранате су почеле да падају око поднева. Тако да је та разгледница и многе друге сличне, нешто што не да мира и тражи да се настави даља прича о том времену, сазна шта је било и како је било.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
