Otvoren 61. međunarodni Sajam knjiga

"Na početku beše reč, logos", podsetio je Ivan Negrišorac, predsednik Matice Srpske, kome je ove godine pripala čast da, zajedno sa iranskom spisateljicom i rediteljkom Narges Abijar, svojom pozdravnom besedom izgovorenom negde između sajamskih &39;ulica&39; Milutina Milankovića i Arčibalda Rajsa,  otvori večeras 61. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, jednu od najznačjanijih kulturnih manifestacija u našoj zemlji koja već decenijama okuplja sve zaljubljenike u knjigu i predstavlja pravi praznik pisaca i pesnika, izdavača i ljubitelja knjige za ceo region.

Ukazujući na milenijume razvoja ljudskog znanja, samim time i čoveka kao svesnog bića, Negrišorac je siguran  da i danas postoji preka potreba da se ta suština, logos, onaj njen vitalni deo koji gradi svet, očuva, kako bi i sam svet mogao opstati. Jer, bez znanja, ništa. "Knjiga čezne za svojim čitaocem, baš kao što i čitaoc čezne za njom", rekao je Negrišorac potcrtavajući da je sve u vezi sa knjigom, i njenim svetkovinama poput beogradskog sajma, jedan veliki poziv na razgovor. Istovremeno, predsednik Matice Srpske nije mogao prećutati  egzistencijalni smisao knjige kao izvora znanja i sredstva da se zadovolji čovekova duhovna potreba, koji se naročito pokazuje u prelomnim vremenima kakva su iznedrila, svojevremeno, jednog Filipa Višnjića na primer. Odajući počast našem epskom pesniku i stvaraocu, poredeći ga sa velikim i vanvremenskim stvaraocima poput jednog Rumija, iranskog učenjaka i pesnika koji je rečju stvarao mostove ka različitim  vremenima i svetovima, Negrišorac je napravio onaj most ka drugima o kome je potom govorila i gošća iz Irana, rediteljka i pisac Narges Abijar, čija je zemlja ove godine počasni gost Sajma knjiga.

"Pre četrdeset godina, roman "Na Drini ćuprija" Ive Andrića je preveden u Iranu. Tako je nenametljiva moć knjige da na četiri stotina stranica poveže četiri veka, postala, istovremeno, i most ka drugim narodima i kulturama", rekla je Narges Abijar. Iranska spisateljica i rediteljka je ukazala da je prevod Andrićevog najboljeg dela jedna od tački u liniji viševekovne tradicije prevođenja pisanih dela u Iranu, koja seže do vremena Ahemenida. Abijarova je posebno istakla ulogu žena u svetu knjige Irana -  već sedamdeset godina Iranke pišu, a na svakih pet muških pisaca, dolaze tri dame. A srpski pisci i autori dobili su poziv da budu gosti međunarodnog sajma knjiga u Teheranu.

Ovogodišnji sajam se odvija pod geslom "Knjige u ruke", sa idejom da je neuništiva energija knjige i dalje, bez obzira na savremene, pre svega virtuelne medije, dobar mamac za sve koji vole da čitaju. Otvaranju su prisustvovali brojni predstavnici kulturnih ustanova, ministarstava Vlade Srbije, predstavnika verskih zajednica, Vojske Srbije.