27.10.2016
Četvrtak na Sajmu knjiga
Današnji dan na Sajmu knjiga Medija centar „Odbrana“ je iskoristio da predstavi tri nove knjige iz avijacije i odbrane od dejstava iz vazduha. Reč je o „Padu noćnog sokola“ Slaviše Golubovića koja se bavi obaranjem aviona F-117A 1999. godine i drugim uspesima ove jedinice, „Kraljevskom vazduhoplovstvu 1912-1945“ dr Bojana Dimitrijevića, Predraga Miladinovića i Milana Micevskog i „Borbenim avionima Prvog svetskog rata“ Dragana i Ivane Cvetković.Dragana Marković, načelnik izdavaštva Medija centra "Odbrana" i urednik nekih od ovih knjiga, istakla je da je reč o delima koja spadaju u najvredniju ovogodišnju produkciju. „Avijacija ima svoju i to veoma brojnu publiku, a dela o samom vazduhoplovstvu su u skladu sa našim opredeljenjem da dostojno obeležimo jubilej Prvog svetskog rata“, kaže Markovićeva. „Sam „Pad noćnog sokola“ je jedan veoma upečatljiv pokušaj da se raspletu činjenice, a prikupljeni podaci daju novi uvid u ono što se dogodilo.“ Dr Bojan Dimitrijević, recenzent ove knjige i autor drugog predstavljenog dela, istakao je da postoji jedna agenda nesporazuma među ljudima u vezi sa pitanjem ko je zaslužan za obaranje tog aviona.
„Ti nesporazumi su malo zatamnili činjenice o samom događaju“, podsetio je Dimitrijević. „Zato je dragoceno što je autor naterao sagovornike da daju svoj doprinos knjizi i potpišu svoje izjave. Ono što je još važnije je to što je autor rasvetlio mnoge detalje koji do sada nisu bili mnogo poznati. Recimo, da F-117 nije imao indikator radarskog ozračenja, da je spasilačka grupa najpre zaboravila jednog čoveka pa se potom vratila po njega. Da je sam Treći raketni divizion imao probleme pred rat, ali da je jedinica definitivno stasala tokom rata i ostvarila veoma velike uspehe. Samo obaranje F-117 je malo zamaglilo kasnije velike uspehe ove jedinice, poput obaranja F-16 2. maja 1999, koji je imao za cilj upravo da isprovocira dejstvo jedinice, a vukao je za sobom veliki ometač radara. Međutim, u duelu je pobedila veština Trećeg diviziona. Obaranje F-117 postalo je sinonim otpora malog naroda moćnijem napadaču.“
Autor, pukovnik Slaviša Golubović, pojasnio je da ga je na knjigu nateralo to što je o obaranju „Noćnog sokola“ bilo pisano i mnogo i pogrešno, te da je smatrao da tu knjigu duguje divizionu, divizion 250. Raketnoj brigadi, a ova Vojsci, narodu i zemlji. „Samostalni napori pojedinih aktera doveli su celokupnu javnost i ljude u Vojsci i Ministarstvu odbrane u dilemu šta se zapravo dogodilo, čime je na veliki uspeh bačena ozbiljna senka“, kaže Golubović. On se posebno osvrnuo na druge uspehe jedinice, obaranje F-16, ali i obaranje, kako je rekao „trećeg aviona“ 20. maja 1999, koji je potencijalno veći trofej od F-117. „Nisu sve dileme o uspesima diviziona razjašnjene ovom knjigom, ali će i to doći na red“, rekao je Golubović. Međutim, do ovog velikog uspeha Treći divizion teško da bi došao da nije bilo prethodnih decenija razvoja srpske avijacije i protivavionskih sistema.„Prvom fazom tog razvitka, od pionirskih dana preko Prvog svetskog rata do Aprilskog i 1945. godine, sa svim usponima i padovima, pozabavili su se trojica autora: Dimitrijević, Miladinović i Micevski u studiji „Kraljevsko vazduhoplovstvo 1912-1945“, rekla je na promociji mr Snežana Đokić, urednica knjige. „Pa kao što je srpska država rano dobila svoje vazduhoplovstvo, tako je i to vazduhoplovstvo rano dobilo svoju istoriju, već 1930-ih godina prošlog veka, a ova knjiga se priključuje tom naporu.“
Istoričar Predrag Miladinović je istakao da je reč o kulminaciji rada trojice autora na istoriji avijacije, jer se svi oni ovom temom bave već mnogo godina. Miladinović je u kratkom pregledu istorije srpske avijacije, podsetio na to da su počeci u 19. veku, kada se srpska vojska opredelila da ima izviđačka balonska odeljenja. „Prvi konkurs za aeronauta bio je pokrenut 1901. godine i tada je izabran Kosta Miletić, koji se školovao u Rusiji“, izjavio je Miladinović. Od tada, preko kupovine dva balona 1908. godine, do prvog konkursa za avijatičare 1911., nije prošlo mnogo. „Srpska vojska je bila među prvih pet armija u svetu koje su angažovale avijaciju u ratu, tj. kod opsade Skadra“, podsetio je on. Bio je to kratak i uzbudljiv put koji će dovesti do prvih asova, prvih pogibija pilota, stvaranja VOJIN-a od žandarmerijskih stanica.
Dr Bojan Dimitrijević, jedan od autora, ukazao je na to da su pokušali da istraživanjem i knjigom zasvode priču o kraljevskoj avijaciji, ali na pravi istoriografski način, bez vela romantike. „Nema panegiričkog pogleda, hteli smo da mnoge teme problematizujemo“, objasnio je Dimitrijević. „Pokazali smo da je vazduhoplovna industrija, na primer, svojim monopolom, često primoravala vojsku da kupuje ono što nije trebalo kupovati, na primer. Da je bilo mnogo problema. Nastojali smo da objektivno osvetlimo stvaranje avio - transporta i „Aeroputa“ kao nacionalne kompanije, sportskog vazduhoplovstva, jer su uoči Drugog svetskog rata i oni uključeni u ratne pripreme. Sve do skoro, to kraljevsko vazduhoplovstvo je mahom posmatrano tragom tog viteškog poletanja u Aprilskom ratu i nas je nosila ta energija, da pokažemo šta je bilo pre 1941. godine. Knjiga je zapravo omaž svima koji su dali svoje živote tokom decenija stvaranja kraljevskog vazduhoplovstva i u samom Aprilskom ratu.“Poslednja predstavljena knjiga danas, „Borbeni avioni Prvog svetskog rata“, Dragana i Ivane Cvetković, u potpunosti je u skladu sa opredeljenjem „Odbrane“ da dostojno isprati jubilej tog ratnog sukoba. Mr Snežana Đokić, urednica izdanja, naglasila je da je reč o knjizi koja je pisana dovoljno pitko da je mogu čitati i oni kojima avijacija nije struka niti glavni hobi. Sam autor, inače inženjer mašinstva na odseku za vazduhoplovstvo, kaže da je knjiga nastavak prethodnog rada na ovoj tematici. „U knjizi je obrađeno 146 aviona iz sedam zemalja koji su učestvovali u ratu“, kaže Cvetković. „Nismo se bavili onim avionima koji su napravljeni u jednom ili dva primerka. Ipak, nastojali smo da pokrijemo sve što je u tom ratu korišćeno u ratnim dejstvima. Na neki način i u izvesnoj meri, knjiga je i pregled razvoja vazduhoplovnih industrija pojedinih zemalja. Zanimljivo je da su samo u jednom delu rata Nemačka i Austro-Ugarska napravile duplo više aviona nego što su ih imale armije savezničkih zemalja.“
Sve ove knjige će posebno biti predstavljene u Domu Vojske.
FOTO GALERIJA
