28.10.2016
Petak na Sajmu knjiga
Kao i prethodnih dana na ovogodišnjem sajmu knjiga, Medija centar „Odbrana“ se postarao da za književne sladokusce, sa posebnim afinitetom kao istoriografiji i nekim drugačijim ličnostima i temama, upriliči pravi izazov. Tako su danas promovisane dve zanimljive knjige: „Verska služba u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu“, potpukovnika Miljana Milkića i „Jovan Dragašević, oficir, naučnik, pesnik, profesor i ratnik“, Božidara Jovovića i Radosava Šuljagića.Mirjana Sandić, urednik knjige o verskoj službi u srpskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata, naglasila je da se sam taj ratni sukob kao i učešće srpske vojske u njemu ne mogu posmatrati bez sagledavanja uloge verske službe i sveštenika svih denominacija u vojskama zaraćenih strana. „Potreba za organizovanjem verske službe proistekla je iz značaja koji tradicija ima za vojnu organizaciju, a uslov za stvaranje stabilne vojske bio je upravo negovanje običaja svih verskih zajednica i njihovih pripadnika“, objasnila je Sandićeva. „Za vreme Prvog svetskog rata uloga vojnih sveštenika bile je i veća od propisane, s obzirom na to da su veliki deo vremena vojnici proveli van granica Srbije. Tokom boravka na Krfu i na Solunskom frontu verska služba posebno je pozitivno uticala na borbeni moral vojnika. Za te potrebe štampana je verska literatura „Molitva srpskih ratnika“, koju su čitali sveštenici za pobedu srpskog i savezničkog oružja.“
Autor, potpukovnik dr Miljan Milkić, u svom delu, kako to reče urednica knjige, velikom po broju istraženih i objavljenih podataka, opisao je aktivnosti 249 pravoslavnih sveštenika, imama, rabina. Autor se, kako je sam pojasnio, pozabavio i ulogom rimokatoličkog sveštenstva . „Podaci koje imam odnose se mahom na zarobljenike iz redova austrijske vojske, kako vojnike i njihove potrebe, tako i sveštenike koji su takođe bili zarobljeni“, kaže Milkić. „Istakao bih svedočenja dr Antona Jeharta i fra Gavre Cvetanovića, koji su zapisali da zarobljenici nigde nisu imali toliko prava kao oni koji su se našli u srpskom zarobljeništvu, te da iako nije bilo još organizovane verske službe, nije bilo nikakve smetnje da se ista vrši. Posebno je zanimljiv slučaj 97 dobrovoljaca iz Australije koji su se priključili srpskoj vojsci na Solunskom frontu - većina katolici, imali su službu po svom običaju. Na tom frontu, srpskoj vojsci su za katolike i njenim redovima pomagali i francuski sveštenici. Mislim da možemo biti ponosni na to kako je u Kraljevini Srbiji ovo pitanje bilo rešeno. Ovo se pokazalo kao naročito važno kada je u novembru 1914. godine sprovedena mobilizacija u novoosvojenim krajevima čije je stanovništvo bilo mahom islamske vere i koje se, sudeći po dokumentima, našlo u velikom strahu. Broj dezertera u njihovim redovima se naglo smanjio kad su saznali da u srpskoj vojsci imaju pravo na versku službu po njihovom običaju.“
Promocija je nastavljena predstavljanjem knjige o pomalo zaboravljenim generalu Jovanu Dragaševiću, rodonačelniku vojnog izdavaštva, geografu, istoričaru, pesniku, autoru krilatice „Samo sloga Srbina spasava“. „Verovao je da samo jaka vojska, vođena osvešćenim i veoma obrazovanim ličnostima može ostvariti veliko delo nacionalnog oslobađanja i građenja države“, rekla je mr Snežana Đokić, urednik knjige. „Njegov životni put bio je, bez obzira na izuzetno obrazovanje i veliki rad, obeležen bolom, velikom borbom, a njegova dostignuća često su bila potiskivana.“Radosav Šuljagić, jedan od autora knjige, objasnio je da je u pitanju ispravljanje nepravde prema ličnosti koja po svojim vrednostima i svemu što je učinila, nije smela biti zaboravljena: „Sve je posledica našeg višegodišnjeg istraživanja osnova srpske ratne teorije. Bio je pisac, pesnik, tvorac nekoliko ratnih teorija koga je samo okolina sprečila da se izrazi kao neki naš Klauzevic. Zasnivač vojne geografije i kartografije, pokrenuo je i prvi vojni časopis na Balkanu. Do njega, ovde su se proučavali francuski časopisi.“ Reč je, naravno, o znamenitom časopisu „Ratnik“. Ovaj izvanredan pripovedač koji je, kako kaže Šuljagić, slobodno mogao poneti i titulu osnivača turističkih bedekera kod nas zbog svog vrlo živog pripovedanja, bio je i čovek koji je osnovao srpsko četničko (gerilsko) ratovanje, a koje je bilo najviši oblik gerilskog ratovanja u periodu od 1876. do 1918. godine. „Jedan od najumnijih i najobrazovanijih ljudi tog doba u Srbiji, koji je naučna dela, a bio je doktorand iz nekoliko naučnih disciplina, stvarao književnim jezikom“, rekao je Šuljagić.
FOTO GALERIJA
