29.10.2016
Subota na Sajmu knjiga
Sedmog sajamskog dana na štandu Medija centra „Odbrana“ promovisane su dve knjige – „140 godina Vojnogeografskog instituta“ i „Rečna flotila 1915 – 2015“. U uvodnoj reči je direktor Medija centra „Odbrana“ upoznao prisutne sa izdavačkom politikom ustanove i istakao kako se svake godine objavi stotinjak knjiga, a od toga je jedna četvrtina namenjena široj čitalačkoj publici. Ove godine su za 15 napravljene mini promocije. Većina od tih dela prati značajne godišnjice.Danas promovisane monografije najpre je predstavila Mirjana Sandić, urednica tih izdanja. Knjiga „Rečna flotila 1915 – 2015“, autora kontraadmirala u penziji Boška Antića i poručnika fregate Dragana Spasojevića, kako je istakla, svedočanstvo je o značajnom doprinosu pripadnika Rečne flotile u borbi za oslobođenje zemlje u 20. veku, o kome se još nedovoljno zna. Bogato je ilustrovana i odslikava život njenih pripadnika i veran je svedok razvojni put ovog roda vojske. Kako je rekla, knjiga predstavlja enciklopedijsko izdanje u kome su sadržani hronološki sled događaja, taktičko-tehnički podaci o rečnim plovilima, sredstvima i opremi rečnih jedinica koje su bile u upotrebi od osnivanja do danas.
Jedan od autora, Boško Antić, kome je ovo 55 knjiga, istakao je da je pisanje ove monografije njegov dug prema jedinici u kojoj je počeo vojničku karijeru, birajući garnizon kao prvi u rangu u 18. klasi. I tu je proveo 14 najlepših godina u životu i, kako je rekao, 49 godina je Rečna flotila njegova ljubav. On je govorio o istorijatu Rečna flotila, o njenoj dugoj tradiciji – od čuvenih šajkaša. Rekao je da je Rečna flotila u svim ratovima izvršila svoje zadatke, za razliku od drugih jedinica u Jadranskom moru, koje nisu izvršile svoje zadatke i gde je vladala izdaja.
Poručnik fregate Dragan Spasojević je rekao da su on i kontraadmiral Antić uspeli da za tri godine objedine sve ono što su mnogi autori različito pisali kroz razne epohe. Njih dvojica su samo sklopili mozaik.
Spasojević je ispričao anegdotu o tome kako ga je prijatelj pitao koliko im je trebalo da napišu knjigu, a on je rekao šeretski 100 godina.
-Mislio je da se šalim, ali je brzo shvatio moj odgovor – rečna flotila je tokom veka svog postojanja sama pisala i ispisala stranice svoje istorije, ostavivši tragove i pečat svog bivstvovanja, a u ovom slučaju potpisanim autorima knjige, pružena je prilika da otmu deo prošlosti od zaborava.
Poručnik fregate istakao je da je monografija svedok neprestane borbe i brojnih primera herojstva i junaštva sinova našeg slobodarskog naroda. I naglasio:
-Posvetili smo je slavom ovenčanim našim prethodnicima, boljima od nas: srpskim šajkašima Šajkaškog bataljona, borcima Brodarske komande, brodarcima i pomorcima Jugoslovenske Kraljevske mornarice, pripadnicima partizanske Mornaričke čete i Rečne ratne flotile, poginulim braneći slobodu reke.
Na kraju Spasojević je podsetio da Rečna flotila obeležava 31. oktobar praznik svetog Luke, kao slavu jedinice, u znak sećanja na dan kada je 1918, prilikom oslobođenja Beograda, podignuta pobednička srpska trobojka na zarobljenom austrougarskom monitoru „Bodrog“, brodu sa čije su palube topovskom paljbom upravo po toj prestonici Kraljevine Srbije otpočeo Prvi svetski rat.
Na Sajmu je promovisana i knjiga „140 godina Vojnogeografskog instituta“ autora potpukovnika doc. dr Radoja Bankovića, mr Slaviše Tatomirovića, potpukovnika Dejana Đorđevića i majora Marka Milašinovića.
Urednica knjige Mirjana Sandić rekla je predstavljajući knjigu da je monografija štampana povodom 140 godina postojanja te ustanove – od formiranja Drugog geografskog odeljenja do Vojnogeografskog instituta - i da prati razvoj te ustanove od kada je štampala prve topografske karte do danas kada izrađuje digitalne geodetske karte. Ona je istakla da se veliko bogatstvo VGI-a ogleda u neprocenjivom blagu njenog Arhiva karata i drugih proizvoda.
-Još krajem 19. i početkom 20. veka Srbija je školovala geodetski kadar za vojne i civilne potrebe i bila član najznačajnijih međunarodnih geodetskih udruženja i asocijacija. Sve to dovoljno svedoči o značaju koji su Srbija i njena vojska poklanjali geodetskoj službi i kartografiji, rekla je Mirjana Sandić.
Sadržaj knjige predstavio je jedan od autora potpukovnik doc. dr Radoje Banković. On je rekao da su do sada dve knjige rasvetlile pojedine periode, ali nikad o VGI nije pisano ovako celovito. Monografija na više od 220 stranica, bogato ilustrovanih fotografijama, predstavlja „prvih“ 140 godina VGI, ustanove koja se bavi istraživačko-razvojnim i proizvodnim radom u oblastima geodezije, fotogrametrije, kartografije, geografskih informacionih sistema, kartografske reprodukcije, metrologije i drugih geodisciplina.
On je rekao da se u knjizi može pročitati o tome koji su to načelnici vodili institut, gde je firma bila locirana, kako u miru tako u ratu, i naravno gde se danas nalazi. Govori i o kartama koje su izrađivane u proteklom periodu, a data je i vizija razvoja i put kojim će se institut kretati. On je istakao da su od 1945. do 2016 godine kolege iz VGI odbranile 44 mr rada i 25 doktorskih disertacija.
Na kraju je rekao da, kada su odlučivali koja karta da bude u prilogu od nekih desetina miliona karata koje postoje u VGI, odlučili su da bude prikazana sekcija karte 1: 75.000 koju su tada kapetani, a posle srpske vojvode radile kao tada obaveznu praksu jer to je bila obaveza za napredovanje u službi.
Govoreći o tome koliko njima znači VGI istakao je:
-Istorija ove ustanove zahvata tri veka i za to vreme postojala je u osam država, menjala je lokacije i imala različite nazive. Bila je smeštena na nekoliko lokacija od koje su dve bile u Beogradu.
O monografiji je zatim govorio potpukovnik Dejan Đorđević, koji je podsetio da je nekad izrada karata bila dugotrajan i mukotrpan proces, a da je danas lako raditi jer poseduju najsavremeniju opremu – kao osnovni izvor podataka koriste aerofotogrametrijske slike i za to imaju najsavremeniju opremu, novi avion, aerofotogrametrijsku kameru, softvere, hardvere. Ali, kako je rekao Đorđević, sve to ne bi bilo moguće koristiti bez znanja i iskustva ljudi, koji su i u VGI najveće bogatstvo.
FOTO GALERIJA
