Obeležavanje sto godina od pogibije Vojvode Vuka

Junak nije mrtav ako pogine za otadžbinu, već ako bude zaboravljen, bio je glavni moto večerašnjeg obeležavanja sto godina od pogibije potpukovnika Vojina Popovića Vojvode Vuka, velikog junaka srpskih oslobodilačkih ratova od 1912. do 1918. godine i komitskog ratovanja koje je večeras, u organizaciji Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912.-1918. godine, njihovih potomaka i poštovalaca, uz pomoć Medija centra „Odbrana“ i Ministarstva odbrane Srbije,  održano večeras u Domu Vojske Srbije.
 
Veče posvećeno manje poznatom junaku komitskog pokreta, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, potpukovniku Vojinu Popoviću koga su istorija i narodno sećanje zabeležili kao Vojvodu Vuka, otvorio je Vidoje Golubović, predsednik Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912.-1918.: „Treba čuvati sećanje na vreme kada su srpskom vojskom i dobrovoljcima komandovali časni oficiri koji su zajedno sa svojim vojnicima dali sve što su imali za slobodu Srbije. Iznad svega, treba čuvati sećanje na sve te ljude, na žene koje su sačuvale ognjišta, na decu.“
 
Miloš Janković, pomoćnik ministra odbrane Srbije za ljudske resurse, takođe se obratio prisutnima: „Putevi ka slobodi nikad nisu laki, ali ovaj koji je odabrao naš narod i naši dobrovoljci, bio je posebno tegoban. Sećanje na Vojvodu Vuka i dobrovoljce, na sve naše ratnike i junake, pokazuje da naše pamćenje Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, prevazilazi prostor i vreme. Samo takvim odnosom prema ovim junacima i onome što su uradili, sačuvaćemo i ono što je neophodno za odnos prema domovini.“
 
Prigodan kulturno umetnički program na kome su nastupili vokalni oktet „Smilje“, glumac Aleksandar Kecman, potomci Vojvode Vuka, a guslari Strahinja Magdalinić i Draško Malidžan pokazali da epski repertoar  nije ostao u Prvom i Drugom srpskom ustanku već se stvarao i stvara i u ovom veku pesmama o Prvom svetskom ratu, bio je trenutak da se predstavi i knjiga o ovom znamenitom vojskovođi, u izdanju „Prometeja“ iz Novog Sada i radio Televizije Srbije. Knjiga je deo izdavačkog poduhvata obeležavanja stoleća od Velikog rata. Kako reče glavni urednik i vlasnik „Prometeja“ Zoran Kolundžija, trebalo je da dođe stogodišnjica ovog sukoba da naša istoriografija osvetli one brojne teme iz tog doba koje su nepravedno ostale u tami prošlosti. „Dobrovoljački pokret je jedna takva zanemarena tema naše istoriografije“, rekao je Kolundžija. A Novica Pešić, jedan od koautora knjige, naglasio je da je to bila i prilika da se zađe dublje u teška pitanja naših podela, Solunskog prcesa i obračuna sa „Crnom rukom“, te same odgovornosti za pogibiju  Vojvode Vuka, ali i da se javnosti konačno da jedan lako razumljiv odgovor na pitanje – ko je bio Vojvoda sa spomenika na Topličinom vencu u Beogradu, čovek koji je bezmalo leteo od jedne do druge tačke naših ratišta i dao najviše što je mogao za svoju zemlju.