Izložba „Vojvoda Petar Bojović – znamenja slave i časti“ na gostovanju u Vranju

Nakon premijernog prikazivanja u prestonici i gostovanja u Kragujevcu, Nišu, Čačku i Kraljevu, izložba „Vojvoda Petar Bojović – znamenja slave i časti“ stigla je do Vranja, gde će u Domu Vojske Srbije gostovati od 30. januara do 9. februara ove godine.
 
Vranjanci će biti u prilici da vide kolekciju od 25 domaćih i 16 stranih odličja vojvode Bojovića, koju je Kosta Rakić čuvao punih 56 godina i ispunjavajući zavet vojvodinog sina Dobrosava, nedavno predao u amanet srpskom narodu, a na trajno čuvanje predsedniku Republike Srbije. U zbirci su domaća i inostrana priznanja koja su Petru Bojoviću dodelile gotovo sve važnije evropske zemlje. Tu su Karađorđeve zvezde sa mačevima Prvog reda iz 1933. godine, ordeni Francuske legije časti svih redova, ali i vojvodine sablje i uniforme iz Narodnog muzeja Čačak. Izložba je zajednički projekat Generalnog sekretarijata predsednika Republike Srbije, Narodnog muzeja Čačak i Medija centra „Odbrana“, koji je ujedno glavni koordinator gostovanja izložbe po domovima vojske širom Srbije.
 
Na otvaranju izložbe direktor Medija centra „Odbrana“, pukovnik Stevica S. Karapandžin, podsetio je prisutne na veličanstvene poteze srpskih vojvoda tokom Velikog rata, posebno se osvrćući na nemerljiv doprinos vojvode Bojovića u teškim trenucima vaskrsavanja umiruće srpske vojske, što mu je osiguralo mesto meću besmrtnicima naše istorije, a ipak bez prava decenijama bilo uskraćivano.
 
- Danas, znamo da je Petar Bojović bio veliki rodoljub, čovek izuzetnih sposobnosti koji je prednjačio u znanju i obrazovanju. Bio je oficir velike lične hrabrosti i jedini general i komandant neke od strategijsko-operativnih grupacija u Prvom svetskom ratu koji je ranjen u neposrednom borbenom dodiru sa neprijateljem. Iskreno pobožan i požrtvovan, izrazitog patrijarhalnog vaspitanja,  vojsku je doživljavao kao jednu veliku porodicu u kojoj se mlađi bezgranično voli, a stariji bespogovorno, ali ne ropski pokorno, sluša.
 
Bio je vojskovođa visokih moralnih načela, častan i dostojanstven pregalac koji je još u roditeljskom domu izgradio čvrste i nepokolebljive stavove. Ipak, doživeo je neslućeno poniženje, batinanje od strane sinova koje su izrodili oni sa kojima se rame uz rame borio za oslobođenje svakog pedlja otadžbine, krvareći i ne žaleći sebe. Uskraćeno mu je pravo na poslednju dostojnu vojnu, ali i ljudsku počast, pravo na grobno mesto i opelo. Telo besmrtnog vojvode na taljigama je prevezeno na Novo groblje.
 
Našem pokoljenju pruža se šansa da ponovo budemo dostojni naslednici slavnih predaka, iz svih važnijih perioda naše istorije, pri čemu mislim na četiri glavna stuba našeg nacionalnog identiteta: Svetorodnu lozu Nemanjića, Kosovski boj, ustanak pod Milošem i Karađorđem i Prvi svetski rat, zaključio je Karapandžin.
 
Pored Radivoja Bojovića, kustosa Narodnog muzeja Čačak i autora postavke, koji je izložbu predstavio iz stručnog ugla, ističući podatke o vojvodi na kojim je postavka koncipirana, prisutne je pozdravio i državni sekretar u Ministarstvu odbrane, Nenad Nerić.
 
- Izuzetna mi je čast da otvorim izložbu posvećenu čoveku – legendi, koji je po svemu bio i ostao ideal kakvom srpski oficir treba da teži u svim vremenima.
 
Vojvoda Bojović je simbol jedne velike i stradalničke generacije, korifej koji je istrajno i do poslednjeg momenta svog života delio zlehudu sudbinu naroda čiji su ratni doprinosi zaboravljeni već po potpisivanju mira. Kao takav, nije zaslužio da umesto slavom i sećanjem, bude ovenčan zaboravom i potiskivanjem na margine istorije.
 
Nerić je poručio da je ispravljanje učinjenih nepravdi od presudne važnosti, ne za samog Petra Bojovića već, pre svega, za sve nas, jer od našeg odnosa prema njemu zavisi kakvi ćemo sutra biti u večnosti.
 
- Narod koji zaboravlja ko je i odakle je, nema budućnost. Da nam se to ne bi desilo, na nama je da poštujemo one čiji su životi bili zalog naše sadašnjosti i brinemo kakvo ćemo nasleđe ostaviti onima koji dolaze – da li breme pod kojim će posrtati ili stepenik više sa kojeg će istoriju i svoje mesto u njoj sagledati bolje i pametnije.
 
U umetničkom delu programa nastupili su glumac Narodnog pozorišta u Vranju Dragan Stanković, hor Gimnazije „Bora Stanković“ iz Vranja i violinistkinja Marta Kostić, a posetiocima je postavku tumačila istoričarka umetnosti i načelnica Galerije Doma Vojske u Beogradu, Jelena Knežević.