Znamenja vojvode Petra Bojovića u novosadskom Domu vojske

Danas je u Domu Vojske Srbije u Novom Sadu otvorena izložba „Vojvoda Petar Bojović – Znamenja slave i časti“, koju zajedno pripređuju Generalni sekretarijat predsednika Republike Srbije, Medija centar „Odbrana“ i Narodni muzej Čačak.
 
Reprezentativnu izložbu, čiji je pokrovitelj predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, čini najveći broj sačuvanih odlikovanja jednog od srpskih vojvoda. Cilj postavke je upoznavanje šire javnosti sa likom i delom vojvode Petra Bojovića, budući da je decenijama bio neopravdano skrajnut na margine istorije, iako je jedan od naših najvećih vojskovođa, koji je svoju vernost otadžbini i kruni dokazao u svim bojevima i bitkama i sopstvenim životom osvedočio da je lakše biti junak u ratu nego u miru. Do sada, izložbu su videli žitelji prestonice, Kragujevca, Niša, Kraljeva. Čačka i Vranja, a glavni koordinator gostovanja u domovima vojske je Medija centar „Odbrana“.
 
Na početku programa, u ime domaćina, gostima je dobrodošlicu poželeo komandant Prve brigade Kopnene vojske brigadni general Željko Petrović.

Radivoje Bojović, kustos Narodnog muzeja Čačak i autor izložbe, još jednom je ukazao na značaj svih eksponata, a posebno odlikovanja, koja su čekala punih 56 godina da bi zasijala na svetlosti dana i to zahvaljujući Kosti Rakiću, koji ih je dobio u amanet od vojvodinog sina Dobrosova i brižno čuvao sve do danas.
 
Direktor Medija centra „Odbrana“ pukovnik Stevica Karapandžin, istako je da danas prisustvujemo nesumnjivo važnom istorijskom trenutku, u kome je „besmrtni vojvoda i mučenik Petar Bojović odlučno krenuo u još jednu veliku, nebozemnu operaciju i naravno u pobedu – u proboj iz zaborava ovde na zemlji i u podnebesju, u daljem nezadrživom nastupanju kroz večnost i gonjenju neprijatelja.“
 
„Istražujući ličnost i delo vojvode Petra Bojovića, 72 godine nakon njegove tragične smrti, nužno je da se zapitamo zašto je u našoj istoriografiji toliko zapostavljan. Danas znamo da je Petar Bojović bio veliki rodoljub, čovek izuzetnih ratovodstvenih sposobnosti, koji je prednjačio u znanju i obrazovanju.
Bio je vojskovođa visokih moralnih načela, častan i dostojanstven, pregalac koji je još u roditeljskom domu izgradio čvrste i nepokolebljive stavove. Zato na pitanje zašto je toliko zapostavljan i na kraju ponižavan, nije lako, ali ni nemoguće odgovoriti.
 
Našem pokoljenju pruža se šansa da budemo dostojni naslednici slavnih predaka iz svih važnijih perioda naše istorije. To je moguće samo ako se konačno vratimo sebi i počnemo da ispravljamo  teške nepravde, jer se samo tako možemo nadati daljem istorijskom trajanju. To podrazumeva i duhovnu i moralnu obnovu, na koju nas iz večnosti, iz besmrtnog ešelona pozivaju svi znameniti ratnici našeg roda. U tom sazvežđu jedna od najsjajnijih zvezda svakako je vojvoda Petar Bojović“, poručio je pukovnik Karapandžin.
 
Generalni sekretar predsednika Republike Srbije, Nedeljko Tenjović, napravio je osvrt na ličnost vojvode Bojovića u kojoj su u saglasju sa ratnikom bivstvovali i duhovnik, pisac, prevodilac i porodičan čovek.
 
„I kao što je Kosovski boj, kao jedan događaj i  jedan datum postao kostur srpske herojske vertikale kojoj smisao daje svesna žrtva, tako su oslobodilački ratovi u Srbiji s kraja 19. i početka 20. veka ispisali jednu od najsvetlijih biografija ratnika, vojnika, vojskovođe, čoveka, rođenog pod našim nebom. Dovoljno je podsetiti da je punih 46 godina proveo u ratnoj uniformi, pa da pokušamo da shvatimo veličinu podviga iskrenog, požrtvovanog i dobronamernog junaka kakav je nesumljivo bio vojvoda Bojović.
 
Kada se podsetimo na samo jedan deo značajnih događaja, na datume i ličnosti, prilika je da zastanemo i da se upitamo da li se sa dovoljno pažnje i zahvalnosti odnosimo prema onima koji su svoje živote položili na oltar slobode i otadžbine. Njihova dela nas ćutke pitaju da li smo dosledni potomci svojih junačkih predaka.“
 
Recitujući stihove Milutina Bojića iz pesme „Protivnici“, koji glase:
„Posmrtnom trubom prošlost svoju reci,
Njom se nadoji kada te smutnje skole,
Ponosan trpi jer ni tvoji preci
Nikada nisu umeli da mole.“
Nedeljko Tenjović je proglasio izložbu otvorenom.
 
U umetničkom delu programa nastupili su dramski umetnici Željka Jelić, recitujući takođe pesmu Milutina Bojića „Plava grobnica“ i Miodrag Petrović, sa izvođenjem monologa poručnika Tasića, iz drame „Sveti Georgije ubija aždahu“ (Dušana Kovačevića) i hor novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“.
 
Među brojnim zvanicama iz sistema odbrane bili su: dr Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje; Zoran Jelušić, predsednik Skupštine grada Novog Sada; Saša Vujić, predsednik Gradskog odbora Društva srpskih domaćina i predstavnici crkava i verskih zajednica.