Otkriveno spomen-obeležje posvećeno srpskim majkama
Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić otkrio je danas, na zgradi Doma Vojske Srbije, bronzano spomen-obeležje posvećeno srpskim majkama.
Rad vajara Mirka Mrkića Ostroškog, bronzano znamenje „Srpskim majkama“, prikazuje likove znamenitih majki uzetih kao simbole za sve žene koje su, kako naš slavni književnik Milovan Vitezović kaže, „bdijući nad kolevkama bdele nad sudbinom naroda“. Darodavac odlivka u bronzi, koji od danas krasi prestonički spomenik kulture je Momčilo Moša Todorović sa porodicom.
Prisutnima su se obratili predsednik Nikolić i direktor Medija centra „Odbrana“ pukovnik Stevica S. Karapandžin.
Predsednik Nikolić je istakao da su na današnji dan, pre osamnaest godina, „pale prve bombe na jednu suverenu državu koja je, kao i uvek u svojoj istoriji, bila prinuđena da brani svoje“.
- Ali ovaj datum od danas ćemo pamtiti i kao dan kada je ovde, na zdanju podignutom dobrovoljnim prilozima srpskih vojnika i oficira iz balkanskih i Prvog svetskog rata, otkrivena spomen-ploča srpskim majkama. Nikada nećemo dovoljno zahvaliti, dovoljno se odužiti hrabrim, odvažnim ženama koje su pisale istoriju Srbije onako kako samo majka ume. Hraniteljke i ratnice, čuvarkuće i heroine, majke su nezaobilazni deo povesne priče o stradanju, pobedi i uzdignuću Srbije kroz čitavu njenu prošlost, rekao je Nikolić.
Predsednik Srbije poručio je i da spomen-ploča treba da bude „simbol naše zahvalnosti majkama koje su hiljadama godina rađale državnike i junake, hlebotvorce i ratnike-pobednike, koje su vodile zemlju kad nije imao ko, spasavale svoju i tuđu decu, bile ratnice i heroine, ali pre svega i uvek majke koje su sačuvale kuću, Srbiju i život“.
Pukovnik Karapandžin istakao je da „otkrivanjem spomen-obeležja srpskim majkama, odajemo priznanje svim našim majkama, koje su kroz celokupnu istoriju podnele veličanstvenu žrtvu“.
- Majkama koje su ispraćale i strpljivo čekale svoje sinove, ali i kćeri, a mnoge ih i nisu dočekale, majkama koje su se prsa uz prsa borile, hrabro i decu i oružje nosile, majkama naših ratnika. Da nije bilo tih majki, da svoju decu zadoje verom i ljubavlju prema otadžbini, prema vrlini i pravdi, majki koje su hrabro stajale na pragu kuće i ispraćale sinove i kćeri u odbranu otadžbine, ne odstupajući od časnih, pravilnih i herojskih principa, spremnih da po svaku cenu sačuvaju ognjišta, ponos, istinu, pravdu i čast svoju i svoje porodice, ne bi bilo ni ratničkih podviga i herojstva njihove dece, rekao je direktor Medija centra „Odbrana“.
Kompoziciju reljefa Srpskim majkama čini krst sa oreolom. U središtu je lik Soke Lolić, majke potporučnika Živadina, koji je ostao na Kajmakčalanu. U oreolu se nižu likovi majke Svetog Save – prepodobne Anastasije, kneginje Milice – prepodobne Evgenije, Angeline Branković, Makrene Spasojević, čiji je sin Marinko ostao u albanskim gudurama, Milunke Savić i Dijane Budisavljević, koja je spasila više od 15.000 dece iz ustaških logora u NDH. Kompoziciju zaokružuju stojeće figure Majke sa Kozare, iz porodice slavnih Tepića, za koju je kao inspiracija poslužila fotografija Žorža Skrigina i Majka sa Kosmeta, rađena na osnovu fotografije Mioljuba Jelesijevića.
Posle otkrivanja spomen-obeležja, u Svečanoj sali izveden je umetnički program prema scenariju Katarine Simoničić i u režiji Božidara Đurovića. U programu su učestvovali Hor „Kraljica Marija“, pod dirigentskom palicom Ivanke Stojkov i glumci – studenti Akademije lepih umetnosti i multimedija.
Rad vajara Mirka Mrkića Ostroškog, bronzano znamenje „Srpskim majkama“, prikazuje likove znamenitih majki uzetih kao simbole za sve žene koje su, kako naš slavni književnik Milovan Vitezović kaže, „bdijući nad kolevkama bdele nad sudbinom naroda“. Darodavac odlivka u bronzi, koji od danas krasi prestonički spomenik kulture je Momčilo Moša Todorović sa porodicom.
Prisutnima su se obratili predsednik Nikolić i direktor Medija centra „Odbrana“ pukovnik Stevica S. Karapandžin.
Predsednik Nikolić je istakao da su na današnji dan, pre osamnaest godina, „pale prve bombe na jednu suverenu državu koja je, kao i uvek u svojoj istoriji, bila prinuđena da brani svoje“.
- Ali ovaj datum od danas ćemo pamtiti i kao dan kada je ovde, na zdanju podignutom dobrovoljnim prilozima srpskih vojnika i oficira iz balkanskih i Prvog svetskog rata, otkrivena spomen-ploča srpskim majkama. Nikada nećemo dovoljno zahvaliti, dovoljno se odužiti hrabrim, odvažnim ženama koje su pisale istoriju Srbije onako kako samo majka ume. Hraniteljke i ratnice, čuvarkuće i heroine, majke su nezaobilazni deo povesne priče o stradanju, pobedi i uzdignuću Srbije kroz čitavu njenu prošlost, rekao je Nikolić.
Predsednik Srbije poručio je i da spomen-ploča treba da bude „simbol naše zahvalnosti majkama koje su hiljadama godina rađale državnike i junake, hlebotvorce i ratnike-pobednike, koje su vodile zemlju kad nije imao ko, spasavale svoju i tuđu decu, bile ratnice i heroine, ali pre svega i uvek majke koje su sačuvale kuću, Srbiju i život“.
Pukovnik Karapandžin istakao je da „otkrivanjem spomen-obeležja srpskim majkama, odajemo priznanje svim našim majkama, koje su kroz celokupnu istoriju podnele veličanstvenu žrtvu“.
- Majkama koje su ispraćale i strpljivo čekale svoje sinove, ali i kćeri, a mnoge ih i nisu dočekale, majkama koje su se prsa uz prsa borile, hrabro i decu i oružje nosile, majkama naših ratnika. Da nije bilo tih majki, da svoju decu zadoje verom i ljubavlju prema otadžbini, prema vrlini i pravdi, majki koje su hrabro stajale na pragu kuće i ispraćale sinove i kćeri u odbranu otadžbine, ne odstupajući od časnih, pravilnih i herojskih principa, spremnih da po svaku cenu sačuvaju ognjišta, ponos, istinu, pravdu i čast svoju i svoje porodice, ne bi bilo ni ratničkih podviga i herojstva njihove dece, rekao je direktor Medija centra „Odbrana“.
Kompoziciju reljefa Srpskim majkama čini krst sa oreolom. U središtu je lik Soke Lolić, majke potporučnika Živadina, koji je ostao na Kajmakčalanu. U oreolu se nižu likovi majke Svetog Save – prepodobne Anastasije, kneginje Milice – prepodobne Evgenije, Angeline Branković, Makrene Spasojević, čiji je sin Marinko ostao u albanskim gudurama, Milunke Savić i Dijane Budisavljević, koja je spasila više od 15.000 dece iz ustaških logora u NDH. Kompoziciju zaokružuju stojeće figure Majke sa Kozare, iz porodice slavnih Tepića, za koju je kao inspiracija poslužila fotografija Žorža Skrigina i Majka sa Kosmeta, rađena na osnovu fotografije Mioljuba Jelesijevića.
Posle otkrivanja spomen-obeležja, u Svečanoj sali izveden je umetnički program prema scenariju Katarine Simoničić i u režiji Božidara Đurovića. U programu su učestvovali Hor „Kraljica Marija“, pod dirigentskom palicom Ivanke Stojkov i glumci – studenti Akademije lepih umetnosti i multimedija.
Današnjoj svečanosti prisustvovali su i državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nenad Nerić, predstavnici Kabineta predsednika Republike, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i posetioci.
- O nama
- Magazin „ODBRANA“
- Izdavačka delatnost
- Istorija
- Monografije
- Ratnik
- Vojna publicistika
- Vojna tehnika
- Posebna izdanja
- Geopolitika
- Umetnost
- Književnost
- Medicina
- Svedok
- Prevodi
- Fokus
- Iskustvo ratovanja
- Kosovo i Metohija
- Filozofija
- Priručnici – vodiči
- NOL za Vojnu akadmeiju
- NOL za Medicinski fakultet VMA
- NOL za Školu nacionalne odbrane
- Naučna literatura
- Zbornici
- Izdanja Instituta za strategijska istraživanja
- Izdanja Vojnog muzeja
- Dom vojske
- Prodavnica „Vojna knjiga“
- Vesti
- Kontakt