14.06.2017
Promovisan ratni dnevnik Jeni Ligtenberg
Izdavačko društvo „Svet knjige“ danas je u Domu Vojske Srbije predstavilo delo Jeni Ligtenberg „Ratni dnevnik Pale 1993-1995“, koje je priredio prof. dr Mirko Šošić. Značaju ovog dela leži pre svega u autentičnosti i dokumentarnoj težini, budući da je svedočanstvo pisano iz ugla strankinje – holandske apotekarke Jeni Ligtenberg, koja je kao nepristrasni izvor, tokom svog rada u ratom zahvaćenoj Bosni i Hercegovini, uvidela da su Srbi žrtve propagande zapadnih medija i političara, nepravedno okrivljeni kao jedini narod odgovoran za rat i prikazani svetu kao varvari. Sa namerom da pomogne unesrećenom stanovništvu i uveri se da li je istina sve što se govori o sukobljenim stranama, Jeni je, ostavivši iza sebe porodicu, dom, prijatelje i udobnost, došla iz Holandije u BiH na tri meseca, da bi ostala tri godine i sav svoj rad posvetila otkrivanju istine i apelovanju na aktere međunarodne politike da se nepravda prema Srbima ispravi.Nekadašnji ministar zdravlja u Vladi Republike Srpske, dr Dragan Kalinić, upućuje na nekoliko nivoa percepcije koje sadrži Jenin ratni dnevnik.
- Prvi je njen odnos sa porodicama kod kojih je u početku stanovala. [...] Ona je primetila, a to je rečenica iz njene knjige koja objašnjava kako je gledala na Srbe, da „Srbi imaju ogromnu snagu volje. Malo ili nimalo se ne žale, dobro se prilagođavaju svojoj sudbini, pri tom ostaju vedri.“ Drugi deo zapažanja odnosi se na ratnu bolnicu „Koran“ i njene autentične priče o požrtvovanju koje je tu ukazivano bolesnima i ranjenima, bez obzira koje su vere i nacionalnosti bili. [...] Treći deo je izuzetno važan. On pored ljudskih, autentičnih i dramatičnih medicinskih priča iz same bolnice, govori o ponašanju međunarodne zajednice prema Srbima. Jeni je još tada uspela da uoči razloge raspada Jugoslavije i proročanski ukaže na ono što se danas dešava u regionu i svetu, tj. na sukob Istoka i Zapada u jednoj dezorijentisanoj Evropi i prvi put je progovorila o osnovama islamskog fundamentalizma. [...] Kao što je to nekada učinio Arčibald Rajs, mi smo preko Jeni saznali više o sebi i svojim vrlinama i manama i zbog toga ova knjiga sadrži lekovito dejstvo na naš život i budućnost, ali iznad svega i jednu veličanstvenu i duboko humanu poruku da su Srbi, kao i svi narodi, Božija deca i da je diskriminisati njih u odnosu na druge, zapravo bogohulno delo.Onovremeni ministar vera u Republici Srpskoj, Dragan Davidović, skrenuo je pažnju na Jeni ne samo kao na apotekarku koja je „slagala i izdavala lekove“, već kao na nekoga ko je sa srpskim kolegama imao ozbiljan zadatak da eliminiše neupotrebljiva medicinska sredstva koja su donirana i izdvoji zrno od svega koje se moglo koristiti.
Profesor dr Dragan Letić knjigu je okarakterisao kao spomen-sveću kojom je Jeni želela još pre 23 godine da unese tračak svetlosti u mrak tadašnje politike velikih sila.- Ko god bude čitao knjigu, osetiće bliskost sa njom, jer ona naprosto pleni ljudskošću, razumevanjem. [...] Jeni je svoje svedočenje namenila budućim generacijama, jer će se, kako tvrdi: „Istina saznati kad-tad, a ona neće i ne može da prećuti istinu.“ Zbog istine je odlučila da dođe na Pale i zaviri „iza scene“ i svetske političke predstave za javnost. Po zanimanju apotekarka, ona je svaki podatak precizno notirala, zato njen dnevnik ima snagu dokumenta, najpre beleškom u kojoj su navedeni dan, mesec, godina, mesta ratnog čina o kome govori, zatim imena zdravstvenih radnika, hirurga i sve intervencije i vrste povreda i broj preživelih i podleglih i stalne nestašice lekova. Ljutila se na novinare koji su tendenciozno pravili izveštaje, sedeći u studiju, a tobože sa ratišta. Citiram: „Kasnije čitam dnevnik jedne holandske novinarke i zaključujem da je ona lenjo, iz stolice u Beogradu, gledala naslove „CNN“-a i tako napravila izveštaje. Takvi idu za mirisom novca i puni su predrasuda, serviraju javnosti na zapadu svoj otrov protiv Srba. Za njih, tendenciozne novinare, Srbi su bili dežurni krivci za sve nesreće. Za Markale su optuženi odmah, po eksploziji, pre prvih procena stručnjaka.“ U takvoj politici, jednostranog izveštavanja prepoznaje Jeni da je zapadna politika imala samo jedan cilj, da počini genocid i to prvenstveno nad bosanskim Srbima, jer oni treba da nestanu sa lica zemlje. Ogorčena na licemernu politiku zapisala je: „Želim samo da raskrinkam Ujedinjena nacije i da celom svetu saspem pravu istinu u lice.“ Tendecioznom pisanju ona je suprotstavljala objektivno izveštavanje i nepobitne činjenice. Svome premijeru, Van den Bruku, pisala je, mada uzalud: „Sada, kada smo ovde“, misli na holandske pripadnik UNPROFOR-a sa kojima je često razmenjivala iskustva, „mi vidimo pravu istinu koja je drugačija od one koju nam iznose zapadni mediji.“ Ona je pisala Klintonu, Džimiju Karteru, Van den Bruku, raznim listovima i novinama, ali bezuspešno.
Boro Drašković smatra da knjiga Jeni Ligtenberg „žudi“ da se po njoj snimi film i da zaslužuje da bude prevedena na ruski i engleski jezik, kako bi istina putovala svetom. Priređivač izdanja, prof. dr Mirko Šoškić, u svom obraćanju se trudio da predstavi Jeni kao osobu koja zbog svoje hrabrosti - da govori istinu i časti - da se za nju bori, zaslužuje naše poštovanje, poput onih heroina iz Prvog i Drugog svetskog rata, čiju pomoć srpski narod i danas pamti. Poseban osvrt dr Šoškić, nekadašnji ministar zdravlja Republike Srpske, je napravio na događaje u kojima su Jeni i on zajedno učestvovali, prikazujući ovu Holanđanku kao požrtvovanu osobu koja je svoju penziju i sve što je imala, u vremenu nemaštine i iskušenja filantropski delila sa ranjenicima, kolegama i porodicama kod kojih je bila smeštena.