15.10.2017
"S PISCEM U LICE", gost - Ljiljana Habjanović Đurović
Sino
ć je u Domu Vojske Srbije održan još jedan susret „S piscem u lice“. Gošća, Ljiljana Habjanović Đurović, je pred stotinu ljudi besedila o svom stvaralaštvu, pre svega romanima „Petkana“ i „Voda iz kamena“, kojima je zbog velikih praznika - Pokrova Presvete Bogorodice (14.10.) i Svete Petke (27.10.) druženje bilo posvećeno. Razgovor sa piscem je vodila Katarina Simoničić.Više od 25 godina Ljiljana Habjanović Đurović spada u najčitanije i najtiražnije pisce. I pored brojnih književnih nagrada u zemlji i inostranstvu, ordenja Srpske pravoslavne crke i Ruske pravoslavne crkve, na pitanje da li se ikada uplašila da je tolika hvala ne ponese, odgovara skromno.
- U mladosti, kada sam želela da budem pisac i kada sam počela da pišem knjige, naravno da sam to želela zbog sebe, jer se meni sviđalo da budem pisac. Vremenom, kako sam počela da objavljujem knjige i kada su ljudi počeli da mi govore šta te knjige njima znače, ja sam shvatila da nam Bog ništa ne daje samo zbog nas sami. Daje nam da bismo podelili sa drugima. Beskrajno sam srećna gledajući ljude kojima moje knjige znače. Zahvalna sam Bogu, svojoj porodici i svojim čitaocima. Meni si čitaoci važni. Čitaoci su bili sa mnom kada su me svi drugi ostavljali i oni održavaju moje mesto na književnoj sceni. Sve te književne nagrade, osim ordenja Srpske pravoslavne crkve, ja ne bih menjala za moje čitaoce.
To što je Bog dao meni da pišem ovakve knjige i da me čitaoci vole, mogao je dati i nekom drugom. Zato nisam gorda, čak nisam ni ponosna. Ja sam samo zahvalna.
Roman „Petkana“ označava početak duhovnog ciklusa, nakon kojeg su se ređali naslovi „Igra anđela“, „Voda iz kamena“, „Zapis duše“, „Sjaj u oku zvezde“,"Gora preobraženja“. Zajedničko za sve knjige ovog ciklusa je spoj istorije i svetootačke literature, vešto prožet najdubljim emocijama i razmišljanjima likova poput Majke Božije, despotice Angeline, Svetog Save, kneginje Milice...
Pisati o svetima nosi veliku odgovornost. Ali, svakoj objavljenoj knjizi prethodi temeljna priprema iz istorijski proverenih izvora i molitva svetima da sadejstvuju sa njom u pisanju o njihovim životima i delima.
- Oni koji su čitali moje knjige znaju da se na početku svakog romana zahvaljujem svecu o kome sam pisala. [...] Pripremajući se za roman „Sjaj u oku zvezde“, saznala sam da su se vizantijski ikonopisci pripremali za slikanje likova svetih tako što bi se prethodno molili svetom liku koji slikaju da sadejstvuje sa njima. Ja sam tada shvatila da bi trebalo da zahvaljujem likovima o kojima pišem, jer i pisci slikaju, samo rečima.
U svojim delima često ističe moć iskrene molitve, baš kao u romanu „Petkana“, u kome piše da se: „Neko moli zato što se plaši, neko da povrati veru, a ima i onih, malobrojnih, koji mole iz ljubavi prema Bogu.“
Romani Ljiljane Habjanović Đurović, iako slojeviti u značenju, jezički su pisani prijemčivo i jasno, tako da svaki ćitalac može pronaći način da ga tumači prema ličnom senzibilitetu. U delima ona postavlja mnoga pitanja, za nas ljude neizbežna. Nekada nudi odgovore, a nekada je, čini se, važnije podstaći čitaoca da se sam zapita i potraži svoju istinu. Po tome ni roman „Petkana“ nije izuzetak, jer odgovore na to ko smo, odakle smo i gde idemo, postavlja svako, kao i: „Da li je Bog birao čoveka, ili je čovek izabrao Boga? Bira li čovek uopšte, ili je samo glumac u predstavi koju je Bog već davno napisao i dodelio mu ulogu, a da nije pitao da li mu se takva sviđa?“
Za kraj književnog susreta, Ljiljana Habjanović Đurović je pročitala deo iz knjige „Voda iz kamena“, a neke od poruka ovog odlomka bile su da dobro pobeđuje i da se „svetlost prosipa na pravednike, a veselje na one koji su čistog srca“.U susret Danu primirja u Prvom svetskom ratu, 9. novembra 2017, od 19 časova, gost serijala „S piscem u lice“ biće Aleksandar Gatalica, a tema njegov roman „Veliki rat“, za koji je 2012. dobio NIN-ovu nagradu.
Čekamo vas u Domu Vojske!
FOTO GALERIJA
