Promovisana knjiga "Enigma i rat u Jugoslaviji"

U Svečanoj sali Doma Vojske Srbije danas je promovisana knjiga Svetka Kovača „Enigma i rat u Jugoslaviji – sukobi kriptologa i kriptoanalitičara i obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi”. Promociji su prisutvovali predstavnici MO i VS i MUP-a i brojni gosti.

Prisutne je pozdravio direktor Medija centra „Odbrana” pukovnik Stevica Karapandžin, koji je tom prilikom podsetio i na ostala nova izdanja ove ustanove, a u osvit beogradskog sajma knjiga pozvao je goste da posete štand, prisustvuju promocijama knjiga i tribinama.

 O tom novom izdanju Medija centra „Odbrana”, koje je danas promovisano, govorili su Dragana Marković, urednica izdanja, potpukovnik dr Ivan Mijatović, recenzent, iz CVNDI, i Svetko Kovač, autor.

Dragana Marković je rekla da oko čuvene „enigme”, koja fizički podseća na pisaću mašinu, a u sebi sadrži najveće naučne inovacije vremena u kome je nastala, u javnosti i dalje postoji veo tajne.

– Iako je i ranije pisano o „enigmi”, čini se da ova mašina, kao i sve tajnovito, i dalje pobuđuje pažnju javnosti, istakla je urednica i rekla da ova knjiga sadrži i nešto novo – do sada niko nije razmatrao njen uticaj na jugoslovensko ratište u Drugom svetskom ratu.

Ona  je podsetila da je autor, nekadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije MO RS, objavio nekoliko knjiga u izdanju MC „Odbrana”, pa i ovu poslednju, i pored zanimanja za to delo i drugih izdavačkih kuća. Na taj način je još jednom svoje poverenje poklonio MC „Odbrani”.

O autoru i delu govorio je opširnije recenzent potpukovnik dr Ivan Mijatović.
– Malo je publicista, istoričara i hroničara „starih vremena” koji su sa toliko preciznosti, autoritativnosti i činjeničnih podataka, na tako malom prostoru hronološki poređali događaje, ličnosti i istorijske procese iz XX veka, koji su sudbonosno uticali na istoriju sveta i Evrope, kao što je to uradio autor ovog dela. Kombinujući literaturu, izvore, napise, te kazivanja savremenika, očevidaca, učesnika i istoričara, autor je napravio sintezu najbitnijih detalja o „enigmi”, mašini za kriptovanje, koja je bitno uticala na razvoj ratnih dejstava u Drugom svetskom ratu, kao i na borbu kriptologa i kriptoanalitičara u „probijanju ili zaštiti šifre”, prateći paralelu borbe obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi kroz pogled u prošlost  – rekao je potpukovnik dr Mijatović i istakao da je autor svojom knjigom podario svojevrsni omaž tom uređaju za šifrovanje podataka.

 
Na dvesta dvadeset dve strane teksta, u sedam poglavlja, te uvodu i zaključku, ispričana je priča o moćnoj „enigmi”. U prvom poglavlju, autor kratko obrađuje nastanak „enigme” njen istorijat, u drugom su predstavljene najvažnije karakteristike tog uređaja – delovi, elementi, način rada, i auto se bavi  ključevevima i kriptoanalizom.  U trećem, četvrtom i petom poglavlju, uvodi i vodi čitaoce kroz svet obaveštajnih službi, opisuje njihovu neprekidnu borbu na polju skrivanja i otkrivanja, čiji je centralna tačka „enigma”.

Najvažniji deo knjige jeste šesto poglavlje. U njemu se osvetljava uticaj „enigme” na jugoslovensko ratište i delatnost nemačke obaveštajne službe prema Jugoslaviji, govori o jugoslovenskoj službi bezbednosti pred Drugi svetski rat i jugoslovenskim šiframa pre i u toku Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Takođe, u opisu događaja koji su prethodili agresiji na Jugoslaviju analizirani su podaci o tome da li je praćenjem veza „enigme” otkriven napad na Jugoslaviju i da li je to moglo da smanji broj žrtava, posebno tokom bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine. U tom poglavlju analiziran je i uticaj „enigme” na vojne operacije u Jugoslaviji, prvenstveno na četnički i partizanski pokret, i uticaj velikih sila  na te pokrete i uopšte na rat u Jugoslaviji.

U poslednjem, sedmom poglavlju, dati su podaci o tome kako se „enigma” koristila u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata.
Potpukovnik dr Mijatović rekao je da je Svetko Kovač izneo mnoštvo preciznih detalja, dao tačne „adrese” na kojima se mogu pronaći delovi mozaika iz kojih je sastavio „priču”, pitku i čitljivu, o jednoj tako tajnovitoj napravi.
– On izlaže hronološki i istoriografski korektno, kombinujući događaje i ličnosti koje su imale presudnu ulogu u njima, oblikuje kazivanja i utapa u jednu opštu sliku namenjenu ne samo istoričarima, već više usmerenu na širu čitalačku publiku.

Obraćajući se na kraju promocije autor je rekao da je o „enigmi” pisao iz ugla službi bezbednosti, a ne njenog funkcionisanja. Zanimalo ga je da li ima slabosti i kako su nemačke službe bezbednosti štitile to sredstvo, kao i to ko je uspeo da je dešifruje i kako je to skrivano od Nemaca. Rekao je da nema nijedne veće bitke u Drugom svetskom ratu, od kojih su mnoge bile prekretnice na tom delu ratišta – kao što su Bitka za Britaniju, Bitka za Atlantik, Bitka u severnoj Africi, Invazija na Normandiju, događaji na Istočnom frontu – gde nije i „enigma” imala značajan uticaj.

Ona je korišćena i posle rata u JA, pa i JNA – za obuku kadra JNA šifarske specijalnosti do uvođenja u rad šifroteleprintera i, kako je rekao Svetko Kovač, nikad nije bila uvedena u operativnu upotrebu armije.
 
Danas u Srbiji ima četiri „enigme”, od kojih su tri najsavremeniji model M4, i još sedam delova te mašine. One krase muzejske postavke. Imaju izuzetnu muzejsku vrednost, ali i tržišnu. Na skupu je rečeno da ih od oko 3.000 koliko je izrađeno, evidentirano samo 150.

Posetioci promocije su mogli da vide modele „enigme” koji se čuvaju u Vojnom muzeju, a potpukovnik Miodrag Sekulić je demonstrirao njihov rad.