23.10.2017
Hronika Sajma knjiga - 1. dan
Kao i prethodnih godina, Ministarstvo odbrane i Medija centar „Odbrana“ su se i ovoga puta priključili najznačajnijoj masovnoj kulturnoj manifestaciji u nas, Sajmu knjiga. Ove godine, pod sloganom „Snaga sablje i pera“, Medija centar učestvuje sa oko 500 izloženih naslova, od toga dvadesetak potpuno novih izdanja.Poseban novitet ovogodišnjeg nastupa Ministarstva odbrane na Sajmu je učešće Vojnofilmskog centra „Zastava film“, koji će predstaviti 20 filmova, i nekoliko epizoda serije „Kad sam bio vojnik“. Publika će imati prilike da vidi dokumentarne filmove koji će svima osvežiti sećanje na brojne događaje koji su potresali svet, velike krize, zločine, ali i na to kako se nekada živelo, kako se služio vojni rok u Jugoslovenskoj Narodnoj Armiji. Posetioci štanda „Odbrane“ će kroz ova dela moći da se upoznaju i sa manje poznatim detaljima savremene istorije, poput učešća u mirovnim misijama, ili delovanja nacista nakon Drugog svetskog rata.
Prvog dana Sajma knjiga, publika je mogla videti sedam filmova čiji bi se siže mogao svesti na priče o čudovišnosti ratova, herojstvima pojedinaca, i uzvišenoj ljudskosti koja je gradila onu krhku granicu između patnje i spasa. Prikazani su dokumentarni kratkometražni filmovi: Smrt paora Đurice, Na vez, Biografija Jožefa Šulca, Suza na licu, Toplički ustanak, Voz i odred mira.
MC „Odbrana“ je prvog dana predstavio dva veoma značajna i do sada gotovo nepoznata dela: „Dnevnik iz 1914. generala i ministra vojnog Dušana Stefanovića“ i „Rat Srbije sa Austrougarskom, Nemačkom i Bugarskom 1915. godine“, generala i akademika Živka Pavlovića. Snežana Đokić, urednica oba izdanja, naglasila je da je u oba sulučaja reč o delima koja do sada nisu objavljivana i koja su bila pomalo skrajnuta iz bibliografije Velikog rata.
Mira Radojević, profesor istorije Jugoslavije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, istakla je da je reč o jednoj gotovo zaboravljenoj ličnosti čiji je dnevnik njegov priređivač Aleksandar Životić otkrio u Arhivu SANU. Priređivač dnevnika, profesor Životić, objasnio je uzbudljiv put tog dokumenta koji je decenije čekao da bude objavljen.
„Ovo je pravi ratni dnevnik, po danima, pun primera nemerljive hrabrosti, stradanja, rasula, ali i dezerterstva, odgovor na pitanje zašto Srbija posle 1914. godine nije nastavila sa ofanzivnim akcijama“, rekla je urednica Snežana Đokić o knjizi „Rat Srbije sa Austrougarskom, Nemačkom i Bugarskom 1915. godine“, čiji su priređivači general-major u penziji Vidosav Kovačević, pukovnik Zoran Jakovljević, a recenzent istoričar Mile Bjelajac.Na prvoj u nizu tribina, koje će obeležiti ovogodišnji nastup Ministarstva odbrane i Medija centra “Odbrana“ na sajmu knjiga, nazvanoj „Sudbina ratnika u istoriji srpskog naroda – kultura sećanja“, govorili su brigadni general Željko Petrović, komandant Prve brigade Kopnene vojske Vojske Srbije, general-major u penziji Vidosav Kovačević, nekadašnji načelnik Vojne akademije i Uprave za moral, profesor dr Mile Bjelajac direktor Instituta za noviju istroiju Srbije i profesor dr Aleksandar Životić, sa Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta.
Predstavljajući temu, moderator tribine Dragana Marković, načelnica Odseka za izdavačku delatnost Medija centra „Odbrana“, ukazala je na značaj obeležavanja stogodišnjice od Velikog rata, kao jedne velike godišnjice koje su ujedno i veliko podsećanje, ali i svojevrsni horizontalni preseci naše istorije, koji uvek na površinu iznesu veliki broj zanimljivih ljudi i događaja, kao i svedočanstva o tim vremenima.
Dajući opšti okvir temi dananjeg panela o sudbini ratnika u istoriji srpskog naroda u 20. veku, istoričar Mile Bjelajac je naglasio da u sažimanju iskustava u posleratnim vremenima uvek iskrsne nekoliko imena koji postanu simboli pobede, poraza ili simbol novog vremena, a promovisanjem manjeg broja imena nećemo daleko dopreti, kao i pripisivanjem zasluga nećemo doprineti boljem razumevanju onoga što je bila ratna istorija. Analiza pobede, naglasio je on, koja često prekriva sve slabe strane, treba da bude produbljena, a poraz je daleko zahvalniji za budućnost jedne armije i kretivno stvaranje novih dokrtina zato što je poučniji.
Prema rečima profeora Aleksandra Životića, kada govorimo o sudbini ratnika, a impicitno, u stvari, o sopstvenoj prošlosti i odnosu prema njoj, pa i o tome kako bi vojska, kao jedan od najsloženijih sistema u državi trebalo da se odnosi prema tome, tu treba da imamo u vidu dve komponente – kulturu sećanja, odnos prema tradiciji i vojnim memorijalima, i upoznavanje sosptvene prošlosti, njeno kritičko preispitivanje, kao i korišćenje tih iskustava u nekim savremenim okolnostima.
Ukazujući na značaj pokretanja tako važne teme kao što je sudbina ratnika u istoriji srpskog naroda, o kojoj nije bilo često reči u godinama za n
ama, general u penziji Vidosav Kovačević podsetio je da je prvi vojni časopis nosio naziv „Ratnik“, današnji Dom vojske je bio „Ratnički dom“, a prvo udruženje rezervnih vojnih starešina zvalo se „Udruženje ratnika i dobrovoljaca“ na čijem čelu je bio vojvoda Stepa Stepanović. Kao učesnik ratova na ovim prostora devedesetih godina, on je, takođe, izrazio nadu da će borci ili ratnici ratova iz devedesetih godina prošlog veka, dobiti svoje zaslužno mesto na stranicama istorije, a da tema o sudbini ratnika tek treba da bude otvorena i da se o njoj priča.Govoreći o važnosti prikupljanja ratnih iskustava i njihovog sistematizovanja, general Željko Petrović, istakao je da svi vojnici treba da uče istoriju iz tih iskustava, ali da ne vode bivše ratove, jer se vojici spremaju za budući rat, koji će biti, sve, samo ne kao onaj prošli.
Istorija jeste tu da nas poduči, zaključila je na kraju tribine moderator Dragana Marković, pogotovo ako je stvarana po starom, dobrom Rankeovom principu „piši onako kako je, uistinu, bilo“, najavljujući, tom prikikom, i ediciju „Ratnik“ koja će uskoro biti pokrenuta.
FOTO GALERIJA
