24.10.2017

Hronika Sajma knjiga, 2. dan



Priče iz vojničkog života od dana u JNA do afričkih mirovnih misija
 
Drugi dan ovogodišnjeg Sajma na izložbenom prostoru Medija centra "Odbrana" obeležile su priče iz vojničkog života, od sećanja na nekadašnju JNA, do beleški iz svakodnevnice mirovnih misija, ali i poseta Njegove Svetosti, Patrijarha srpskog gospodina Irineja.
                                
Kad sam bio vojnik...
 
„Dobro, to je objektivna odgovornost, ali gde je tu subjektivna odgovornost“, pitao je stariji vodniik daleke 1960 –  i neke, svoje vojnike, pokušavajući da ih na blag način upravi da treba malo i sebe kritikovati. Starijeg vodnika tumači bard srpskog i jugoslovenskog glumišta, Stole Aranđelović, a scena je iz serije „Kad sam bio vojnik“, nekada veoma popularne u bivšoj SFRJ, zbog svog šaljivog pristupa vojničkom životu. Koliko treba da bude dug šinjel, šta raditi kad ti neko nepoznat ponudi prevoz u sitne sate, kako se udvaralo devojkama, šta je sve (a sve je!) vojna tajna, šta sa nesređenim zubima i nepismenim vojnicima koji stignu na služenje vojnog roka? Ili, kako se kod krutog a dobrodušnog vodnika izvući na lažne špijune kad zakasniš iz izlaska?  Na posletku, šta biva kad u jednoj ozbiljnoj vojsci, nakon povečerja, u spavaonici zasvira usna harmonika? Posetioci su imali priliku da osveže sećanje na prošlost, i podsete se da je nekad vojska bila i ustanova gde se učilo osnovnoj pismenosti, a čije su starešine imale obavezu i da naveče obiđu svoju vojsku, za svaki slučaj, pa i da ih nauče kako se piše pismo supruzi...
 
Patrijarh na štandu Odbrane
 
Drugi dan Sajma knjiga bio je prilika i da Njegova Svetost Patrijarh srpski gospodin Irinej poseti, pored ostalih izdavača, i prostor Medija centra "Odbrana". Upoznajući se sa novim izdanjima Medija centra i iskazujući posebno zanimanje za neke od njih, patrijarh je u razgovoru sa zaposlenima razmenio saznanja o temama obrađenim u tim delima. Njegova svetost je pozdravio i kadete i kadetkinje Vojne akademije i Vojne gimnazije , podsećajući ih na slavne pretke i poručujući kadetkinjama da treba da budu hrabre i snažne kao Milunka Savić.    
 
Mistična Afrika, „zemlja“ koja dolazi:
 
Afrika je globalni simbol, „zemlja“ u kojoj su granice zapravo administrativno iscrtane linije i prepreke. Teritorija koju čeka veliki demografski rast koji, uz tehnološke promene što donose internet i mobilne telefone u svako selo u srcu tog prostora, i koja će zato za trideset godina postati neka vrsta susedne države svima nama. „Zato mislim da je potrebno mnogo pisati i čitati o njoj“, rekao je pukovnik Milivoje Pajović, autor knjige „Afričke sveske i druge ljudske beleške“ koja je danas predstavljena u sali „Borislav Pekić“ na Sajmu.  Ističući da je njegovo viđenje Afrike danas viđenje jednog velikog organizma, Pajović je naglasio da se knjiga odnosi na period 2014. – 2015. godine, kad je uspostavljena srpska mirovna misija u Bangiju, u srcu afričkog kontinenta. Zabeleženo je sve, od peščanih oluja do tropskih kiša, prvih pucnjeva u Bangiju, do gubitka člana misije zbog malarije. „Rekao bih da je ovo opis utiranja puta ozbiljnom vojničkom delovanju matične države. Otišli smo tamo na ništa, a vratili smo se ostavljajući nešto“, rekao je Pajović.
 
Upravo ovo je naglasila i Dragana Marković, urednik izdanja Medija centra "Odbrana", pojašnjavajući zašto sa svoja dva tkanja – rad i život srpske vojne misije, i obični ljudi, naselja i vladari - ima veoma veliki značaj:
 
„Ova će knjiga ostati dobar podsetnik za praksu budućih misija i važno vojničko štivo. Sačinio ju je dobar oficir koji ume da nosi teret uspostavljanja medicinske misije i čovek koji je umeo sve to da opiše.“
 
Ističući tu dvojnost knjige, dr Dragan Hamović je naglasio da je reč o vrednom vojno-dokumentarističkom delu sa velikom ličnom i lirskom dubinom te da se može porediti sa sličnim knjigama iz duboke srpske književne istorije – „Janičarevim uspomenama“ Konstantina Mihajlovića, „Memoarima“ Simeona Piščevića, srpskog ratnika i ruskog oficira čiji su zapisi poslužili kao osnova Crnjanskom za „Seobe“.
 
„Ovo je pipavo upoznavanje i ispitivanje kako će se dva sveta sresti“, rekao je Hamović. „Zabeleške o ljudima vredne su podjednako kao i zapažanja o vremenu i kontekstu trenutka. Osećanje vremena, ono afričko, daleko je superiornije od evropskog i zapadnog. Dok sedi, crni čovek ne troši vreme već ga proizvodi.“
 




Tribina: „Mirovne misije“
 
O svojim iskustvima iz različitih multinacionalnih operacija danas su u okviru tribine „Mirovne misije“ govorili zamenik načelnika Centra za mirovne operacije Generalštaba Vojske Srbije pukovnik Nikola Dejanović, pomoćnik načelnika Vojne bolnice Niš potpukovnik dr Goran Milojković i pripadnik Odreda JNA veteran sa Sinaja Slobodan Bjelica.

Najavljujući temu, moderatorka tribine Biljana Miljić, novinarka u magazinu „"Odbrana"“ podsetila je sve prisutne da je današnji datum, 24. oktobar, Dan Ujedinjenih nacija, a mirovne snage koje deluju pod zastavom te organizacije, više od pola veka, jedan su od njenih najprepoznatljivijih simbola. Naglasivši da su rizici i pretnje sa kojima se suočava moderan svet odavno prevazišle nacionalne granice, a još od prve mirovne misije Ujedinjenih nacija na Sinaju, od 1956. do 1967. godine, postalo je jasno da je učestvovanje u mirovnim misijama značajno, ne samo kao pružanje svog doprinosa sistemu kolektivne bezbednosti, već i kao važno sredstvo spoljne politike. Upravo zato, naglasila je Miljićeva, trenutno u okviru 10 multinacionalnih operacija UN i EU širom sveta angažovano 344 pripadnika Vojske Srbije u ratom pogođenim područjima u kojima niko drugi nije voljan ili nije u mogućnosti da spreči sukobe ili dalju eskalaciju sukoba.

Govoreći o važnosti postojanja Centra za mirovne operacije, pukovnik Dejanović istakao je da je njima dodeljen vrlo ozbiljan zadatak-selekcija, obuka i priprema budućih mirovnjaka koji deleko od kuće predstavljaju Srbiju i srpsku vojsku. Po povratku iz misije, istakao je pukovnik Dejanović, Centar za mirovne misije ima sluha za iskustva svakog mirovnjaka, a sve kako bi sledeći bili pripremljeniji i bolji.

Dajanović napominje da sa svakom novom rotacijom sistem postaje spremniji da odgovori izazovima, a o tome najbolje svedoči obučenost naših medicinskih radnika koji dolaze s potpuno novim iskustvima, kakvi se na tlu Balkana ne srteću.

 Prenoseći svoje bogato iskustvo iz šest rotacija u multinacionalnim operacijama, potpukovnik Milojković podsetio se kuda ga je sve plava beretka u poslednjih 14 godina vodila. Od Konga, preko Čada, do Somalije i Centralnoafričke republike, potpukovnik Milojković, hirurg po profesiji, imao je priliku da bude deo tima za evakuaciju deo poljske bolnice. Svaka od tih dužnosti, ističe on, imala je svoje specifičnosti. Najveći izazov timovima za evakuaciju je prema njegovim rečima nedostatak vremena i organizacija, dok je rad u poljskoj bolnici, naročito našoj u CAR-u, jeste snabdevanje, jer su naši mirovnjaci logistički oslonjeni na druge.

Osim ratne hirurgije i trauma koje se ne viđaju svaki dan, naši lekari su na drugom kraju sveta sretali tropske bolesti kakve su samo u knjigama videli. Lekari koji su na terenu, kaže doktor sa dugogodišnjim stažom u belom mantilu i vojničkoj uniformi, moraju u mnogo skromnijim uslovima da pruže najbolju moguću uslugu svakom pacijentu.  Ipak, ističe on, srpska poljska bolnica nivo dva u Bengiju nedavno je lečila i predsednika CAR-a, što je potvrda kvaliteta i znanja naših lekara.

Veteran sa Sinaja vratio je sve prisutne pola veka u prošlost, naglašavajući da se samo jeedna stvar nije promenila, a to je potreba za uspostavljanjem i održavanjem mira. Za razliklu od sadašnjih mirovnjaka,rekao je Bjelica,  „ bosanska četa“ iz sarajevske oblasti putovala je četiri dana brodom dok se nije iskrcala na vreli pesak Sinaja. Dani pešačenja na temperaturama koje su išle i do 40 Celzijusovih, priča jedan od prvih srpskih mirovnjaka, bili su strašni jer su za ceo dan imali samo jednu čuturu vode. Ipak, kae on, ništa nije sprečilo prvi srpski plavi stroj da izvrši svoj zadatak i čuva tamopon zonu između Egipta i Izraela i utre put današnjim mirovnjacima.

-Mislim i da su kazivanja naših panelista još jednom protvrdila onu rečenicu da snaga i sposobnost svake vojne jedinice, kao i svakog drugog kolektiva počiva na znanjima i entuzijazmu svakog njenog člana, zaključila je na kraju tribine moderatorka, pozivajući prisutne da i sutra, na istom mestu u 18 časova prisustvuju tribini „Savremeni bezbednosni izazovi – u knjigama i stvarnosti“.
 

 
 
 
photoFOTO GALERIJA