26.10.2017
Hronika Sajma knjiga, 4. dan
1914. godina, velike pobede i sedmorica koji će umreti
Odmah po austrijkoj objavi rata Srbiji 28. jula 1914. godine, sa jednog trga u Rimu, put Barija, Brindizija, do Srbije, krenuli su sedmorica italijanskih mladića, baštinika Garibaldijevih ideja i shvatanja slobode za svaki narod. Ubrzo će, zajedno sa Srbima koji su žurili u domovinu da se priključe njenoj odbrani, stići do Grčke i potom u Srbiju gde će 20. avgusta petorica njih poginuti na Drini, u bici za Cer. Ispod svojih srpskih uniformi, nosili su crvenu garibaldinsku košulju. A priču o njihovoj žrtvi, ispričati reitelj Nikola Lorencin i Zastava Film u dokumentarcu koji je, zajedno sa filmom o Cerskoj bici, tematski potpuno zaokruženo, prikazan danas na štandu MC Odbrana na Sajmu knjiga.
Predstavljene knjige
O Ratničkom domu i časopisu „Ratnik“
„Obe ove knjige su čekale 12 godina na objavljivanje“, rekao je pukovnik Stevica Karapandžin, direktor MC Odbrana, na predstavljanju knjige o Ratničkom domu, danas Domu Vojske Srbije, i objavljene bibliografije nekadašnjeg časopisa „Ratnik“, izvanrednog glasila koje je, kako je rekao, izgrađivalo srpsku vojnu misao.Govoreći o foto knjizi „Ratnički dom“, autora Veljka Đurića i Nikole Marića, koja kroz fotografiju obrađuje 85 godina istorije ovog zdanja na Trgu republike, danas poznatog kao Dom Vojske Srbije, urednica knjige Mirjana Sandić je podsetila da je srpska kultura u svim decenijama njegovog postojanja, tu našla još jedno utočište.
„Fotomonografija „Ratnički dom“ predstavlja pokušaj da se prenese istorijski kontekst i zabeleže svi kulturni događaji koji su se odvijali unutar ovog Doma“, rekla je Mirjana Sandić.
Nikola Marić, jedan od dvojice autora ove knjige, predstavio je ukratko istoriju ovog zdanja, od prvih ideja Udruženja rezervnih oficira i ratnika s jedne, i činovničkih udruženja u Kraljevini SHS s druge strane, daleke 1923. godine, do njenog ostvarivanja. „Ideja je bila da se napravi jedan dom koji će biti na korist svima, a posebno veteranima i njihovim porodicama, kako onima koji bi iz unutrašnjosti došli u Beograd, tako i njihovoj deci koja bi došla na školovanje. Dom je, prema početnoj zamisli, bio posebno namenjen onim zanemoćalim ratnicima o kojima nije imao više ko da brine.“
Drugi autor, Veljko Đurić, naglasio je da u radu na knjizi nije tekst bio problem, već šta odabrati od više od 600 fotografija: „Listajući knjigu, videćete istoriju ovog grada. Mislim da knjiga ima značaj i na jednom širem planu, jer većina naših znamenitih građevina još uvek nema ovakvo delo.“
I zaista, letimično prelistavanje ove knjige prikazuje ratničko zdanje kao mesto hiljada događaja potpuno različite sadržine i formata, od pozornice političkih skupova sa akterima poput Koče Popovića, Ernesta Če Gevare, Ivana Gošnjaka i patrijarha Germana, do kulturnog centra u kome su se održavale izložbe vrhunskih umetnika, umetničke radionice, dečije i predstave za odrasle, koncerti, balovi, književne večeri čiji su učesnici bili naši najveći pisci poput Andrića, Ćopića, Desanke Maksimović...
Istoričar Mile Bjelajac je pomenuo neke zanimljive detalje iz povesti zgrade, poput boravka dela pučista koji su svrgli kneza Pavla 27. marta 1941. godine uoči udara, ali i naglasio britku poruku njenih graditelja: „Oni što su nam ostavili ovo zdanje u nasleđe, vodili su se jednim razumevanjem koje može zvučati surovo ali je tačno – ratova će uvek biti.“
Bjelajac, recenzent druge predstavljene knjige, tematske bibliografije radova objavljivanih u časopisu „Ratnik“, podsetio na vreme kad je ovaj list bio pokrenut – 1879. godine, kad se Srbija značajno proširila (što joj je posle bilo oduzeto voljom sila) i kad su se srpski vojnici i oficiri, pa i konzuli, potpisali prvi put posle mnogo vekova u Gračanici, pokazalo se da su ljudi tog doba i te kako razumevali svoje vreme i potrebu da se bude stalno u skladu sa njim:
„Izdanja poput, najpre „Vojina“ a potom „Ratnika“, učinila su srpsku vojsku vrlo modernom.“
Autor ove bibliografije, dr Miloje Pršić, objasnio je zašto se upustio u ovaj obiman posao:
„Ratnik je časopis sa sadržajem bisernog izraza, nacionalnog rečnika, u kome su objavljivani radovi iz 78 zemalja sveta, a među autorima našli su se generali i akademici. Dovoljno je pomenuti jednog Stanoja Stanojevića koji je u njemu objavio mnogo radova. List je stalno pratio razvoj rodova, naoružanja, ratove u svetu. Tako su se u njemu mogli naći prelepi tekstovi o, recimo, rusko-japanskom ratu. Samim time, on mora biti nezaobilazno štivo za istoriju ratovanja.“
Tribina: O konceptu civilne odbrane i zaštite, između propisa i knjiga
O civilnoj odbrani, temi koja poslednjih meseci privlači veliku pažnju javnosti, večeras su na štandu Ministarstva odbrane i Medija centra "Odbrana", u okviru tribine pod nazivom „Civilna odbrana-od zakona do udžbenika“, govorili načelnik Uprave za obaveze odbrane pukovnik Dragan Kotarlić, nekadašnji šef Civilne odbrane i zaštite, pukovnik u penziji Miodrag Savić, predstavnik Organizacije rezervnih vojnih starešina prof. dr Risto Prentović i koordinator Programa za delovanje u nesrećama Crvenog krsta Đula Lošonc.Odlukom državnog vrha da se suspenduje obaveza služenja vojnog roka s oružjem i da se od 2011. godine uvede princip dobrovoljnosti, drastično je smanjen broj onih koji su obučeni ne samo za postupanje u ratnom, već i u vanrednom stanju izazvanom elementarnim nepogodama, nesrećama ili aktima terorizma.
Poplave, požari i snežne mećave koje su nas poslednjih godina pogađale pokazale su da smo kao narod empatični i spremni da pomognemo, ali da ne znamo kako. Sve to ukazalo je nadležnim organima da u civilnom sektoru odbrane zemlje stvari ne funkcionišu onako kako je to predviđeno na papiru. Od tada se traži najbolji model da se civilna komponenta bezbednosti zemlje pojača. Ipak, čim se u javnost izašlo s prvim predlozima, sistem odbrane optužen je za pokušaj militarizacije društva - rekla je tokom uvodnog izlaganja, moderatorka tribine poručnica Mirjana Krstović.
Pozvan da prkomentarise tu tezu, pukovnik Kotarlić je podsetio na hronologiju zakonskih rešenja kada su u pitanju obaveze odbrane i konstatovao da se u rezervni sastav, shodno zakonu, uvode punoletni građani, iako velika većina nema ni dan obuke. On je dodao da su pred upravom kojom rukovodi, dve ciljne grupe: prvu čine lica starija od 18 godina koja nisu osposobljena a druga - školska deca, za koju se od naredne godine, u dogovoru sa Ministarstvom prosvete, planira uvođenje zajedničkog ili posebnog predmeta koji će se baviti obukom za civilnu odbranu zemlje, nakon čega će biti dogovoren i broj časova i način na koji će nastava, ali i drugi oblici obuke namenjenih punoletnim građanima, biti organizovani.
Govoreći o tome koliko bi takav koncert koštao, pukovnik Kotarlić podseća da Uredba koja će regulisati tu oblast, još uvek nije doneta, baš kao ni plan i program obučavanja, pa shodno tome ne mogu se znati ni troškovi, ali je generalni pristup takav da će se kod obuke rezervnog sastava, ići sa minimalnim troškovima, i "racionalnim" pristupom. Obuka će biti organizovana po mestu prebivališta, odakle će biti i predavači a trebalo bi da obilno budu korištene i usluge rezervnih vojnih starešina.
Pukovnik u penziji Miodrag Savić, koji je bio načelnik Sektora za civilnu odbranu dok je bio deo Ministarstva odbrane, na pitanje da prisutnima približi funkcionisanje sistema civilne zaštite u ono vreme, istakao je da su maksimalno korišćeni svi raspoloživi resursi. On se takođe založio za hitno vraćanje predmeta koji bi obuhvatao obuku u škole.
Savić je dodao da je veoma bitno da se svi subjekti države ujedine kako bi bili deo civilne odbrane i na taj način pružili podršku sistemu odbrane zemlje, i da je neophodno da koncept civilne odbrane opet funkcioniše u punom kapacitetu. On je utvrdio da takav koncept ni u kom slučaju nije militarizacija već već uspostavljanje zdravog koncepta sistema odbrane zemlje.
Predstavnik Organizacije rezervnih vojnih starešina prof. dr Risto Prentović, autor knjige "Metodika obuke jedinica civilne zaštite" , oštro se suprotstavio tezi u kojoj je obučavanje za civilnu odbranu i odbranu zemlje - militarizacija. Založio se takođe da u osnovne škole ponovo bude uveden predmet koji se bavi odbranom i zaštitom i istakao da bi rezervne vojne starešine, koje društvo danas ne tretira na pravi način, trebalo da imaju aktivnu ulogu u procesu obučavanja za civilnu odbranu i da taj segment treba sistemski rešiti jer je reč o ljudima sa velikim iskustvom koji su svuda u svetu veoma poštovani.
Crveni krst Srbije svake godine obuči na hiljade volontera koji među prvima pristižu u pomoć u slučaju nepogoda, nesreća i hazarda. Sistem odbrane ih je označio kao jednog od ključnih aktera u obuci stanovništva u pružanju pomoći.
O toj humanitarnoj organizaciji govorio je koordinator Programa za delovanje u nesrećama Crvenog krsta Đula Lošonc, istakavši da je upravo jedan od osnovnih zadataka Crvenog krsta - obučavanje građana za pružanje prve pomoći te da je tokom prošle godine ukupno 42 hiljade lica prošlo tu obuku i da je taj trend nastavljen i ove godine.
Civilna odbrana bila je tema interresornih sastanaka i okruglih stolova. Na pitanje, koje su glavne prepreke u uspostavljanju zdravog i funkcionalnog sistema civilne odbrane, prisutni su se saglasili da da prepreka nema i da je neophodna dobra volja za obučavanje građana za odbranu zemlje koja podrazumeva vojnu i civilnu odbranu, osnovne komponente tok procesa.
Potrebno je, moglo se čuti, da svi subjekti države daju aktivan doprinos kako bi se izneo složen posao koji je pred nama a da je izvesno da Ministarstvo odbrane treba da bude nosilac tog posla uz obilnu pomoć svih institucija koje su deo lanca sistema za odbranu zemlje.
FOTO GALERIJA
