Hronika Sajma knjiga, 6. dan
Predstavljanje knjiga
Mali narodi u velikim sukobima – briljantne epozide naših zemljaka, odgovor političkom revidiranju istorije i osiromašeni uranijum
Sledeći odluku da svojom izdavačkom delatnošću osvetljava i one manje poznate ili retko zastupljene teme u našoj publicistici i nauci, MC „Odbrana“ je u svom ovogodišnjem opusu priredio i danas predstavio tri važna dela. U pitanju su „Rani i odloženi zdravstveni efekti osiromašenog uranijuma“ prof dr Mirjane Žunić, lekara u Kliničkom centru Srbije i predavača po pozivu Vojno medicinske akademije, „Srpska afrikijada“, zbornik kulturne povesti naše vojske u severnoj Africi tokom Prvog svetskog rata, i „Put u Sarajevo“, britanskog istoričara Džona Rola. Poslednje dve knjige objavljene su u saizdavaštvu sa izdavačkom kućom „Klio“.
Mirjana Sandić, urednica ovih izdanja, rekla je da problem osiromašenog uranijuma tek postaje prisutan kao tema u svetu a naročito kod nas: „Zbog upotrebe ove municije u Iraku i na Balkanu, ova je knjiga mogla nositi naziv i &39;4h4 &39;, jer je ova municija upotrebljena najmanje četiri puta u četiri ratna sukoba. Izvesno je da je na sceni tihi ubica, trojanski konj nuklearnog rata.“
Izražavajući zahvalnost autoru i izdavaču na hrabrosti da uđu u ovu temu koju po njemu prati dugogodišnje prikrivanje, akademik Ljubiša Rakić je rekao i da se predugo smatralo da su posledice bombardovanja ovom municijom lokalne, što nije tačno:
„Efekti koje profesor Žunić ovde dokazuje imaju dva momenta – neposredan i onaj dugotrajni, na velikoj distanci. Posle Zalivskog i balkanskih ratova, nivo radijacije je bio povećan na velikim razdaljinama. Osiromašeni uranijum nema trenutnih velikih posledica kao u Hirošimi i Nagasakiju, ali njegove male doze, koje su svugde, vrše promene na živim organizmima, i njihovi efekti se višestrko umnožavaju u budućnosti. Mi se moramo okrenuti budućnosti, i nauka treba da da odgovor na to kako se zaštititi. Naravno, tabloidni pristup ovom problemju nije dobar, samo naučni dolazi u obzir.“
Dr Đuro Koruga, drugi recenzent ove knjige, rekao je da je njena okosnica razmatranje efekta koji je još 1972. godine uočio kanadski stručnjak Ted Hau: „Male doze na duži rok imaju veći efekat. Istovremeno, to je ono oko čega se lome koplja kad je reč o osiromašenom uranijumu. Posledice se moraju meriti, a tema je tim bitnija što se danas ne mogu isključiti lokalni nuklearni ratovi manjeg intenziteta.“
Ova zanimljiva knjiga je, kako kaže njena autorka, nastajala sedam godina u inspirativnom radu sa studentima medicine na VMA i da je pokušala da u njoj predstavi rane efekte delovanja ove municije: „Pokazalo se da postoje multisistemski i multisimptomski efekti municije sa ovim punjenjem – pojava određenih ćelija u organizmu je prva odbrana tela, ali u dugim godinama koje slede kontaminaciji, pojavljuju se inflamatorna stanja koja polako dovode do tumora.“ Profesorka Žunić je uverena da će rešenje biti pronalaženje markera koji bi brzo upućivali na moguću pojavu oboljena uzrokovana ovim dejstvom, kao i prenatalna dijagnostika, te da društvo mora reagovati odgovorno i ovim se baviti na odista stručan način.
Zoran Hamović, direktor i urednik uzdavačke kuće „Klio“ sa kojom je „Odbrana“ izdala druge dve predtsvaljene knjige nije mogao da ne progovori o temi kojom se bavi prof Žunić, koristeći je, istovremeno, kao neku vrstu preteksta za predstavljanje „Srpske afrikijade“ i „Puta u Sarajevo“:
„Prethodna tema je izuzetno važna i mora biti vidljiva u našem društvu. Istovremeno, ona ima vezu sa &39;Srpskom afrikijadom&39; i knjigom Džona Rola &39;Put u Sarajevo&39; – ona predstavlja tešku, blisku prošlost koju ne volimo, a potonje dve predstavljaju tešku i tragičnu prošlost koju volimo.“
Hamović kaže da su i „Srpska afrikijada“ (reprint knjige iz 1922.g.) i „Put u Sarajevo“ vraćanje u sećanje onog što je za srpsku kulturu veoma važno, ali i pokušaj da se razbistri naš odnos prema prošlosti:
„U severnoj Africi, naročito oko Bizerte, se nakon povlačenja našlo 60 000 naših zemljaka. Oni su tamo pokazali kako jedna takva i tolika vojska može da funkcioniše i da jedan težak trenutak pretvori u ne samo fizičko već i duhovno ozdravljenje koje ih je kasnije odvelo do blistave pobede. Jer, u Bizerti je bilo simfonijskih orkestara, pesnika, slikara, postojala je živa kulturna delatnost koja je vratila ljude sa ozdravljenim identitetom. Naši ljudi tamo su na nultoj poziciji rekli &39;ne, mi i dalje postojimo&39;. I vratili se. To je &39;Srpska afrikijada&39;, svedočanstvo o tome.“
Predstavljajući treću knjigu, „Put u Sarajevo“ Džona Rola, Hamović je naglasio da je reč o esejima ovog velikog istoričara u kojima on još jednom dokazuje ko je odgovoran za izbijanje Prvog svetskog rata, i odgovara na sve pokušaje istorijskog revizionizma u savremene političke svrhe:
„Nema i ne može biti revizije, i Džon Rol se tim pokušajima otvoreno protivi. Naš odnos prema toj i takvoj prošlosti mora biti čvrst.“
I Miloš Ković, istoričar, nije mogao da se ne osvrne na prvu predstavljenu knjigu, govoreći o potrebi da prestanemo da kao narod živimo u iluzijama o drugima, te da ne dozvolimo da spinovanja određuju naš stav o prelomnim događajima, makar i ako u njima učestvuju dobitnici velikih nagrada poput Nobelove. Za njega, rezultati istraživanja Džona Rola su dovoljan putokaz:
„Rol je bio saradnik Franca Fišera i kao takav, apsolutno uveren u nemačku odgovornost za izbijanje rata. On je došao do dnevnika admirala Milera u kome je i zabeleška o ratnom savetu u Potsdamu 1912. godine čiji je učesnik bio i car Vilhelm, kada je nedvosmisleno zaključeno da Nemačka mora da krene u rat. Rol je došao i do drugih dokumenata koji su potvrdili Milerovu zabelešku. Povod je bio austro-srpski sukob oko Albanije, i izlazak Srbije na more preko severne Albanije.“
Tribina – Vojna etika – zapisano u ljudima i knjigama
Pretposlednjeg dana sajma knjiga održana je poslednja, šesta tribina, kojom su se Ministartsvo odbrane i Medija centar „Odbrana” ove godine predstavili sajamskoj javnosti. Inicijator organizovanja tih tribina bio je ministar odbrane, a one su, kako je rekao direktor Medija centar „Odbrana” jedna iz druge proisticale, i pobuđivale pažnju javnosti. A veza između pretposlednje tribine o vojnoj neutralnosti i ove današnje bile su reči ministra odbrane Aleksandra Vulina da je potrebno razlikovati dobro od zla. Naziv današnje tribine bio je „Vojna etika – zapisano u ljudima i knjigama”.
Medijator tribine Mirjana Sandić, urednik u Odseku za izdavačku delatnost, istakla je u uvodu da je u tradiciji srskog naroda utkano slobodarstvo i ljubav prema vojsci.
„Vojska je u borbena dejstva nosila duh časti i čovečnosti, a nakon toga to iskustvo je prenosila s kolena na koleno kroz prozu i poeziju potomcima. Ovakva iskustva beleže i knjige koje potpisuje Medija centar „Odbrana” – rekla je Sandić i naglasila da se posebna pažnja posvećuje publicistici koja se bavi istorijom vojske, kroz memoare, ratničke belešle velikih vojskovođa. Reč je o više od 30 knjiga o Prvom svetskom ratu u kojima su oslikane moralne vrednosti srpskog vojnika.
O tome koje su to vrednosti, na tribini su govorili oni koji su se do sada na različite načine bavili pitanjima i problemima vojne etike. To su prof. dr Jovan Babić, profesor Etike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, spoljni saradnik na Vojnoj akademiji gde predaje Vojnu etiku, prof. dr Borislav Grozdić, pukovnik u penziji, koji je ustanovio i predavao Vojnu etiku na Vojnoj akademiji, pukovnik Stevica S. Karapandžin, jedan od učesnika na izradi Kodeksa časti pripadnika Vojske Srbije, danas direktor Medija centra „Odbrana”, pukovnik dr Srećko Kuzmanović, načelnik Odseka za moral, kulturu i tradiciju, Uprave za ljudske resurske (J-1) GŠ VS i dr Aleksandar Stevanović, sa Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.
Oni su na tribini izneli svoje stavove i poruke o etici vojnog poziva, moralnim vrednostima, ulozi morala u izgradnji pojedinca i vojske.
Prof. dr Jovan Babić je na početku tribine razgraničio pojmove etika i moral i istakao da je etika teorija o moralu, a da je moral stvarnost.
„Veoma je važno da oficiri znaju teoriju o moralu, da budu osposobljeni da bolje postave moralne dileme, da budu ospsobljeni da brzo i odlučno misle i hrabro donos odluke, ali i da prenesu ne samo svojim primerom, nego i objašnjenjem, ono što je moralno ispravno, a šta nije, šta treba, šta ne treba, šta se sme, a šta ne sme, šta je korisno, a šta može biti štetno - rekao je prof. dr Babić.
On je istako da je Vojna etika veoma važan predmet na Vojnoj akademiji i da oficiri trebaju da budu osposobljeni iz te oblasti, ali i etike uopšte, i drugih oblasti, jer im sve to može zatrebati u kritičnim situacijama, ali i u miru. Ujedno, moral je nešto što je bitno za njihov rad sa vojnicima posle u jedinicama.
Pukovnik u penziji prof. dr Borislav Grozdić govorio je o vremenu kada je moral bio proganjan iz vojske, kada nije smeo da se donese pravilnik o izgradnji morala, kada su ukidani organi za moral. Govorio i o razlozima zbog kojih je promenjen naziv predmeta na Akademiji. Jedan od njih bio je da bude kompatibilan sa tim predmetima u drugim vojskama, a drugi da se izbegnu podsmehivanja na reč moral. Vojna etika je bolje prihvatana. Ali, je i do uvođenja tog predmeta kao obaveznog na Vojnoj akademiji put bio dug.
„Najpre je to bio izborni predmet, iako se od oficira traže tri stvari – da budu stručni u oblasti za koju se pripremaju, da bude fizički osposobljeni i da imaju visok moral.
Pukovnik dr Srećko Kuzmanović je rekao da se poslednjih godina menja stav o potrebi morala u Vojsci i najavio da se od ove godine vraća moralno vaspitanje. Pripadnici MO i VS sve češće pričaju o njemu. On je rekao da su nekad imali drugačije poglede. Mislilo se da je moral komunističko-socijalistička tvorevina, ali je on to dematovao, kako je istakao, pokazujući u nedavnom razgovoru donosiocima odluke Pravilo službe iz 1925. godine, koje ima 365 stranica, a prva trećina i prvo poglavlje nosi naziv Moral. Pukovnik Kuznanović je potom govorio o obnovi moralne nastave.
Prema rečima dr Aleksandra Stevanovića društvo koje izgubi moral najteže je oporaviti. To je moglo da se vidi devedesetih godina. Tada je moral bio izgubljen. On kaže da je to vreme prošlo i da se nalazimo na putu moralne obnove. A i ova tribina govori u prilog tome.
Na tribini je bilo reči i o vrednostima Kodeksa časti, o tome da li je on oduvek bio obeležje srpske vojske i kako se vrši njegova implementacija.
Pukovnik Stevica S. Karapandžin, jedan od učesnika na izradi Kodeksa časti pripadnika Vojske Srbije, objasnio je zašto je bilo potrebno kodifikovati ponašanje pripadnika vojne profesije.
„Mi živimo u 21. veku. Nekada je bilo dovoljno da se ljude rukovode običajnim normama. U današnje vreme potrebno je to i normativno regulisati. Zato se i u mnogim armijama u svetu kodifikuje ponašanje jer je stručnim pravilima danas nemoguće urediti etičnost vojnika. Kodeks se uvodi zbog praćenja, unapređivanja i promovisanja osetljivosti za profesionalne, etičke i lične vrednosti koje su spesifične za vojnu profesiju. Kodekst časti čuva i neguje najvrednije i razvija najvrednije srpske vojne tradicije. On pored ustava, zakona, podzakonske regulative, dodatno obavezuje. A kako se postiže – kroz komandovanje, obuku, kontrolu i posebno napominjem kroz vaspitni rad pretpostavljenih. Kodeks časti ne počiva na kaznenoj nego na edukativnoj komponenti, istakao je pukovnik Karapandžin.
Profesor Grozdić je podsetio kako je posle donošenja Kodeksa časti, bila obaveza da ga pripadnici vojske nose u levom džepu bluze i da je to postalo pravilo. Po donošenju tog kodeksa i na Vojnoj akademiji izrađen je Kadetski kodeks časti.
Jedna je stvar nositi Kodeks časti u bluzi, a drugo je to primeniti, a moral je jako teško razviti, prema rečima pukovnika Kuzmanovića. On se zapitao zašto moramo da se borimo za moral i odgovorio da onaj ko je zapostavio moral, sigurno nije uspeo da izvrši zadatak, ili ga nije izvršio kvalitetno.
Na tribini je bilo reči i o odnosu morala i religije, govoreno je o tome šta je sveto, i koje su to svete vrednosti koje se trebaju čuvati, iznošeni su primeri odnosa morala i hrabrosti, citirane slavne vojskovođe, bilo je reči o humanosti, svetosti, odnosu prema ratu i postupanju u njemu, o čovečnosti.
-Čovečnost je jedna od najcenjenijih ljudskih osobina. Ne može se biti junak ako se prethodno nije čovek, rekao je pukovnik Karapandžin i istakao da je bilo bezbroj primera čovečnosti vojnika iz Prvog svetskog rata. – Samo treba otići na Krf u nedelju crkvu Svetog Spiridona Trimitunskog i ako bi grupa Srba zapevala „Tamo daleko” lako bi se zaključilo šta znači predanije, prenošenje s kolena na koleno o srpskoj vojsci.
Direktor Medija centra „Odbrana” je na kraju promocije istakao kakav treba da bude vojnik hrišćanin citirajući reći Ivana Iljina.
– Taj ruski religiozni filozof kaže da nije svako sposoban da se lati mača i da se pomoću njega bori, niti da u toj borbi opstane u duhovnoj misiji. „Za ovo nisu potrebni najgori, nego najbolji ljudi koji u sebi spajaju plemenitost i snagu, jer slabi neće izneti to breme, a zli će izneveriti zadatak mačem”.
„Zastava Film“ na Sajmu
Nema pobede bez poznavanja terena, a teren se ne može znati ako nema saznanja o njegovim specifičnostima, i ako nije mapiran. Zato su nekada, u vreme Henrija VIII, i drugih velikih vladara, kartografi bili veoma ekskluzivne ličnosti a njihove veštine nagrađivane ogromnim količinama zlata. Stoga je ova naučna oblast u Vojsci Srbije predstavljena filmom „Vojnogeografski institut kroz tri veka“, pretposlednjeg dana Sajma. Subota na Sajmu je bila prilika da se vidi i čuje šta je sve i ko pomogao da se spazi i obori „nevidljivi“ avion, da je 1999. godine samo jedan od brojnih radara naše vojske bio pogođen 11 puta ali da njegovi rukovaoci nisu dozvolili da ih to omete u odbrani zemlje, i da se tih nekoliko tragičnih meseci, noću, na samo jednom delu našeg neba, nalazilo i po 200 neprijateljskih aviona. Sve to u „Ratnoj beležnici 126. brigade VOJIN-a koja je tada pokazala svo svoje ratničko umeće. Pretposlednji dan Sajma bio je prilika i da ova ugledna filmska kuća prikaže šta je uradila u prošloj godini.
- O nama
- Magazin „ODBRANA“
- Izdavačka delatnost
- Istorija
- Monografije
- Ratnik
- Vojna publicistika
- Vojna tehnika
- Posebna izdanja
- Geopolitika
- Umetnost
- Književnost
- Medicina
- Svedok
- Prevodi
- Fokus
- Iskustvo ratovanja
- Kosovo i Metohija
- Filozofija
- Priručnici – vodiči
- NOL za Vojnu akadmeiju
- NOL za Medicinski fakultet VMA
- NOL za Školu nacionalne odbrane
- Naučna literatura
- Zbornici
- Izdanja Instituta za strategijska istraživanja
- Izdanja Vojnog muzeja
- Dom vojske
- Prodavnica „Vojna knjiga“
- Vesti
- Kontakt