10.11.2017
O piscu demijurgu i granici između udžbenika i književnosti
Velika istoriografija daje sliku i činjenice o epohama i zbivanjima, a književnost nastupa tu gde nauka ostavi prazan prostor, da doda nove skice za slike vremena i tako popuni praznine. Ali tu već leži ogromna odgovornost na piscu koji tada dobija ulogu demijurga – jedno je kad doda crtice za već postojeće činjenice, ali nemoralna književnost, ona koja šalje potpuno pogrešnu poruku, nedopustiva je, objasnio je Aleksandar Gatalica, književnik, prevodilac i muzički kritičar, na večerašnjem susretu sa čitaocima u Domu Vojske Srbije, čija je glavna tema bila njegova najnagrađivanija knjiga – „Veliki rat“. „Taj prazan prostor koji je ostao za pripovedanje o Prvom svetskom ratu bio je jedan od dva motiva za nastanak ove knjige“, rekao je Gatalica. „Drugi motiv je saznanje da se o tom sukobu kod nas nije mnogo pisalo. Pogledajte – vreme uoči rata je ostalo poznato kao „divno doba“, tj. Belle Epoque, kada su četiri velika carstva vladala svetom, nauka, uključujući i psihoanalizu, doživela neverovatan napredak, a ljudi verovali da će dvadeseti vek biti najsrećniji u istoriji. A desilo se suprotno: Veliki rat je ubio celu epohu i, još gore, nade generacija.“
Govoreći o knjizi koja je, kad se pojavila, pobrala sve glavne nagrade u nas uključujući i NIN-ovu kao i nagradu „Meša Selimović“, prepunoj likova međusobno pomešanih kao u kakvom tkanju, šarama na tepihu, Gatalica je kazao da je predmet književnosti da postavlja pitanja ali tako da čitaocima da mogućnost da sami dođu do odgovora: „Ako bi književnost nametala odgovore, onda bi ona bila udžbenik.“Susret sa književnikom bio je deo novog programa MC „Odbrana“, „S piscem u lice“, u kome će Medija centar ugostiti brojna velika pera domaće književnosti. Razgovor s piscem vodila je Nevena Stanisavljević, a odlomke iz knjige čitala je glumica Lidija Marković.
FOTO GALERIJA
