09.02.2018
O „Zagonetki Meštrović“ i Vidovdanskom hramu koji još čeka svoje vreme
Dok se Srbija suočava sa teškim pritiscima i izborima u kojima je posebna tačka naša pokrajina Kosovo i Metohija a kosovski, pa i vidovdanski mit snažno uporište, jedna građevina koja je još uvek samo maketa, kroz celi 20. vek deli sudbinu onog naroda čija je povest u samom korenu njenog nastajanja - Vidovdanski hram Ivana Meštrovića je, kao i naš narod, doživeo preseljenja, egzoduse, nestajanja i pronalaženja i večno čekanje da dobije svoje mesto pod suncem. Neobična sudbina ovog neostvarenog dela velikog vajara koji je odrastao na srpskim junačkim pesmama iako je pripadao drugoj kulturi, glavni je zaplet knjige Uroša Tutulića „Prokletstvo Vidovdanskog hrama“ koja je večeras predstavljena u atrijumu Doma Vojske Srbije.Priča o ovom hramu, jedinom neživom junaku ove knjige kako je to rekao njen izdavač, Dragan Milenković, direktor izdavačke kuće „Prosveta“, počinje predstavljanjem makete građevine na svetskoj izložbi u Rimu 1911. godine gde je osvojila umetničku kritiku. Pripovedajući neverovatno putovanje ovog dela kontinentima od prikazivanja u Velikoj Britaniji tokom Prvog svetskog rata kao dela izložbe srpske kulture, do SAD gde mu se u jednom momentu gubi trag, i povratka u Jugoslaviju pod nepoznatim uslovima, Milenković je podsetio da je i sam Meštrović bio velika zagonetka te da je baš u tome velika vrednost ove knjige: „Mi smo ovom knjigom, prvencem Uroša Tutulića zasnovanom na istorijskim činjenicama i izvorima, dobili rešenje te zagonetke.
Sam hram nikad nije izgrađen, on je delio prokletstvo samog Meštrovića i naroda čiju je istoriju i stradanje trebalo da prikaže. I danas, usnuo, čeka u tami Kruševačkog muzeja da bude otkriven, i nadam se, jednog dana i postavljen tamo gde ga je Meštrović i zamislio – na Gazimestanu. Osim toga, tek kad ovu knjigu pročita, čitalac može shvatiti da zaista nije samo pucanj Gavrila Principa u Sarajevu izazvao sukob Austro-Ugarske i Srbije – na svetskoj izložbi u Rimu, mnogo podanika Austrije je nastupalo za Srbiju.“
Ranko Spalević, pisac i recenzent knjige, istakao je njenu utemeljenost na stvarnim istorijskim podacima: „Ovo uzbudljivo delo zahvata celu epohu, to je freska 20. veka, prepuna detalja.“
Autor Uroš Tutulić je detaljnije predstavio istoriju makete i samog hrama, podsećajući na paralele između istorije hrama i usuda jugoslovenskih, ali pre svega srpskog naroda čije su stradanje, mitologija i stvarna istorija postali sastavne predstave hrama.
„Hram je morao da progovori i to je urađeno u ovoj knjizi“, kaže Tutulić. „To je fantastično umetničko delo koga skoro da nismo ni bili svesni. Čovek iz drugog kulturnog miljea nam je pokazao ko smo mi i koliko je lepo ono što imamo da ponudimo.“
FOTO GALERIJA
