Veče u znaku poezije

„Ako je atletika kraljica sportova, u književnosti je to, onda, poezija“, rekao je Slobodan Gavrilović, publicista, otvarajući večeras promociju prve zbirke poezije „Suvo zlato“, lekarke i poetese Mirjane Mišović u Domu Vojske Srbije.
 

Naime, poezija je onaj najprirodniji izraz i kod, kroz koji se najlakše kreće u izražavanje najdubljih i najvažnijih osećanja, poruka i kroz koji se čuva identitet. Otud je prirodno što gotovo da nema čoveka koji barem u jednom periodu svog života nije napisao poneki stih, pesmu.
 

Podsećajući da Mirjana Mišović nije prvi lekar u nas koji se okušao u književnosti, te da su mnogi lekari danas u svesti naroda  poznatiji kao pisci nego kao lekari, Gavrilović se osvrnuo na omiljene teme i tačke Mišovićeve: „Ljubav, patnja i sloboda su njene opsesije. Ovo je zbirka tananog pesnika sa veoma osetljivim senzibilitetom, zapravo pokušaj da se u eri masovne potrošnje odbrane emocija i sam pojedinac.“
 

Petar Arbutina, književni kritičar, pisac, publicista i urednik u „Službenom glasniku“ istakao je da je zbirka dugo pripremana, ali se i osvrnuo na preovlađujuće teme kod Mišovićeve – ljubav, patnju, sva najdublja lična osećanja, i značaj oživljavanja upravo ovakve poezije u kontekstu vremena u kome je nastala:
 

„Kad danas pomenete liriku, odgovor je isti kao da ste pomenuli nešto što se nikoga ne tiče. Ali to samo pokazuje da danas, u pogledu osećajnosti, živimo u nedovršenom vremenu gde nema pravih pitanja već postoje samo odgovori. Što je još gore, u njemu nema ni mnogo razuma.Zato naslov ove zbirke nije u skladu sa merkantilnom karakteristikom naše civilizacije. Ipak, autorka uspešno ulazi u pesnički svet koji intuitivno poznaje.“
 

Ukratko, još uvek vredi potražiti onu vatroliku reč kako je to govorio Branko Miljković, kojom ćemo govoriti o našim najvažnijim osećanjima.