Obeležen Dan Muzeja žrtava genocida

Dan Muzeja žrtava genocida, 22. april, obeležen je danas prigodnim skupom  u Domu Vojske Srbije. U prvom delu skupa predstavljen je rad te ustanove i nekih udruženja i pojedincima sa kojima uspešno sarađuju, a u drugom delu predstavljena je knjiga „Užički kraj 1944. godine”, autora Bogića Đ. Krasića, čiji je izdavač Muzej žrtava genocida.

Direktor Muzeja žrtava genocida Veljko Đurić Mišina govorio je o planovima i programu  rada ustanove i podsetio na značajne datume iz naše istorije koje obeležavaju. Prvi je 22. april 1945. godine, u znak sećanje na proboj poslednjih zatvorenika koncentracionog logora Jasenovac u NDH da se dočekaju  slobode i da prežive, koji slave kao svoj dan, a drugi je 21. oktobar, koji  podseća na velike zločine nemačke vojske u Kragujevcu, Kraljevu 1941. godine.

Muzej dugo godina uspešno sarađuje sa Udruženjem logoraša Jasenovac, o čijem radu je na skupu govorio Milinko Čekić, počasni predsednik tog udruženja.

Potom se okupljenima obratio gost iz Zagreba, novinar, Argentinac hrvatskog porekla, Drago Pilsen, član Antifašističke lige Hrvatske, čovek zanimljivog porekla – njegovi su deda i baba pomogli Ante Paveliću da ode u Argentinu, a otac mu je bio Pavelićev telohranitelj u toj zemlji. Pilsen, po ubeđenju antifašista, pričao je ustaštvu u Hrvatskoj, o stradanju u Jasenovcu, o događajima oko kanonizacije Stepinca, o netačnom natpisu na tabli o stradanju u Blajburgu, kojim se ustaška vojskom izjednačava sa hrvatskom.

O knjizi „Užički kraj 1944. godine”, čiju štampu je pomogla Skupština opštine Užice, govorili su autor Bogić Đ. Krasić i istoričar dr Milutin Živković, istraživač saradnik sa Instituta za srpsku kulturu iz Prištine. Predstavljajući knjigu, dr Živković je govorio o tri stvari na koje ona upućuje. Najpre, na prvoklasnu vrednost arhivske građe na osnovu koje je pisana ta knjiga – reč je o dokumentaciji koja je pohranjena u Muzeju i Arhivu Užica i fondovima četničke i Nedićeve arhive u Vojnom arhivu Srbije. Potom, pričao je o karakteru knjige, naizgled lokalnom, ali kako je rekao, bez koga nema ni valjanog rada u istorijskoj nauci na temama iz prošlosti Srbije, u vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata. Treće, kako je rekao dr Živković, ova knjiga, lokalnog karaktera nema i lokalni značaj, jer  se uklapa u širu priču, veći mozaik tema i dešavanja  u vreme okupacije Srbije u tom ratu.