Otvorena izložba „Golgota i Vaskrs“
U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije večeras je svečano otvorena izložba slika „Golgota i Vaskrs“, Predraga Peđe Đakovića. Reč je o delima koja obuhvataju jedan od najznačajnijih delova opusa tog umetnika, posvećenog stradanju srpske vojske kroz istoriju. Lajtmotiv postavke, koja će biti pred publikom do kraja jula - tragedija kao sudbina i večna slava, dat je u 22 slike, od Kosovskog boja, preko golgote i stradalničkih podviga srpske vojske tokom Prvog i Drugog svetskog, pa sve do novijih ratova.
Nakon što je posetiocima poželeo dobrodošlicu u nekadašnji "Ratnički dom", pukovnik Stevica Karapandžin direktor Medija centra „Odbrana“, istakao je da se vojnikova žrtva razlikuje od svih drugih po veličini rizika kome se vojnik izlaže u dramatičnim ratnim okolnostima.
- To nije rizik da se samo izgubi ovozemaljski život, već nešto neuporedivo dragocenije, život u večnosti. Duša slikara Peđe Đakovića, sostradavajući s mučeništvom ratnika, kroz unutrašnji vapaj i molitvu Svevišnjem, pokreće ga na krstoliko stvaralaštvo koje je za nas priziv da se njima upodobljavamo, kako ne bismo izgubili život u večnosti - rekao je pukovnik Karapandžin, koji je 22 slike autora uporedio sa isto toliko "predvorja raja", koja podsećaju na mučeništvo i pozivaju na obnovu.
Na taj način, rekao je direktor Medija centra „Odbrana“, dela Peđa Đakovića ukazuju na svetost srpskog ratnika, a da se "sve što večeras vidimo u Velikoj galeriji beogradskog Doma vojske može iskazati samo jednom rečju - ikona, na kojoj vidimo Kneza Lazara, kao prvog među srpskim vitezovima, ali da svako po svojoj slobodnoj volji može i samog sebe videti u tom "prozoru ka večnosti", jer smo u ovom trenutku svi mi jedna ikona".
Zahvaljujući posetiocima što s njim dele, kako je istakao, ovaj veličanstven momenat, ali i "izuzetnom timu Medija centra "Odbrana", koji predvodi pukovnik Stevica Karapandžin", autor Predrag Peđa Đaković, podsetio je da je Dom Vojske izgrađen doprinosima ratnika, bez nogu i ruku i, iako je kralj Aleksandar bio najveći dobročinitelj, ova kuća je sveta i natopljena krvlju za slobodom.
- I moj ceo život je nekakva velika umetnička i likovna težnja za slobodom, za stvaranjem. Biti nezavistan, a voleti svoje, jer ako imate potomstvo, morate imati i pretke. Da biste slobodno disali, morate biti svesni sami sebe. Sticajem okolnosti, veoma dugo sam odsutan iz Srbije, a u Srbiji sam stalno- rekao je autor izložbe, dodavši da je duboko emotivno vezan za svoje korene.
Izložbu je otvorio Radovan Kalabić koji je istakao da večeras nije reč o običnom otvaranju izložbe, već o kulturno- identitetskoj svečanosti srpskog naroda koju nam je priredio vrsni đak slavne "praške slikarske škole".
- Autor je u svojoj stvaralačkoj ličnosti objedinio ono najlepše što je poneo od svojih predaka, na čijem čelu je episkop Isaija Đaković, a u isto vreme ovladao veštinom na jednoj od najprestižnijih i najboljih akademija u Evropi. Zato je on i naš i internacionalni, sa svetskom reputacijom i slavom- rekao je Kalabić i dodao da se Đaković nikad nije odrodio od svog roda, nego je upravo njegovo najveće umetničko nadahnuće u srpskoj slavnoj prošlosti.
On je rekao da su na platnima koje je autor izložio prisutni svi naši junaci ali i naše nevine žrtve, od 1389. godine do 1999, a da smo i mi, gledajući ih, učesnici svojevrsne liturgije, jer su te naše nevine žrtve kao i veliki junaci, počev od Svetog Kneza Lazara velikomučenika, pa sve do branilaca otadžbine, ginuli za Krst časni i slobodu zlatnu, pa je njihova žrtva prineta kao uzdarje na nebo.
- Sila duha koja je oživljena na platnima Peđe Đakovića, govori nam da je duh u stvari najveća i nepobediva sila, a da samo zahvaljujući nebeskoj Srbiji postoji i opstaje ova ovozemaljska, jer ta krv nevinih mučenika i molitve naših pravednika, drže nas na ovoj zemlji na okupu, kao Srbe svetosavce. Jer su Sveti Sava i Svetosavlje, kao i Kosovski zavet, stubovi i temelji našeg identiteta - rekao je Kalabić, pre nego što je izložbu proglasio otvorenom.
Poseban "pečat" večerašnjoj svečanosti dali su studenti Akademije lepih umetnosti i multimedija u Beogradu, koji su, pod mentorstvom dramske umetnice, profesorke Biljane Đurović, praćeni tradicionalnim pojanjem Katarine Gojković i Nemanje Perkučina, izveli dramski prikaz u kome su govorili tekstove posvećene najvećim srpskim epopejama i ratnicima od Kosovskog boja do naših dana.
Peđa Đaković je rođen 1964. godine u Derventi (Jugoslavija). Završio je Likovnu akademiju u Pragu, samostalno je izlagao u Jugoslaviji, Čehoslovačkoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Holandiji, Španiji, Engleskoj i Crnoj Gori. Učestvovao je na brojnim izložbama u svetu i dobitnik je više nagrada za svoj rad.
Njegova dela se nalaze u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta. Živi i radi u Pragu.
- O nama
- Magazin „ODBRANA“
- Izdavačka delatnost
- Istorija
- Monografije
- Ratnik
- Vojna publicistika
- Vojna tehnika
- Posebna izdanja
- Geopolitika
- Umetnost
- Književnost
- Medicina
- Svedok
- Prevodi
- Fokus
- Iskustvo ratovanja
- Kosovo i Metohija
- Filozofija
- Priručnici – vodiči
- NOL za Vojnu akadmeiju
- NOL za Medicinski fakultet VMA
- NOL za Školu nacionalne odbrane
- Naučna literatura
- Zbornici
- Izdanja Instituta za strategijska istraživanja
- Izdanja Vojnog muzeja
- Dom vojske
- Prodavnica „Vojna knjiga“
- Vesti
- Kontakt