28.10.2018
HRONIKA SAJMA, nedelja, 28.oktobar
PREDSTAVLjANjE SISTEMA ODBRANE► Žene u sistemu odbrane
U okviru predstavljanja sistema odbrane na Sajmu knjiga, poslednjeg sajamskog dana bilo je reči o ženama u sistemu odbrane, a predstavljen je i zbornik radova „Žene mir i bezbednost, rodna analiza 2010-2015.“
Snežana Đokić, voditelj promocije, pojasnila je da je zbornik rezultat rada čitavog tima koji više godine radi na analizi praksi i sprovođenju ravnopravnosti u sistemu odbrane.Zoran Đorđević, sada ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a ranije na čelu Ministarstva odbrane i Političkog saveta Vlade Srbije za sprovođenje Akcionog plana, istakao je da tek kada je 2012. godine došao na čelo radnog tela za sprovođenje ravnopravnosti, shvatio je koliko je to obiman posao.
„Danas u Ministarstvu rada postoji sektor koji se bavi ovim pitanjem. Žena u sistemu odbrane više nije tabu tema. Ako ni po čemu drugom, mislim da ću kao ministar odbrane biti upamćen kao onaj koji se zalagao, zajedno sa ovim timom, da bude više devojaka kadeta na Vojnoj akademiji kao i da devojke uđu i u Vojnu gimnaziju. Sam zbornik je izuzetno vredan zbog iskustva koje prenosi i mislim da će biti od koristi za sve one koji će tek početi da se bave ovom temom“, rekao je kinistar Đorđević.
Dr Jovanka Šaranović, direktor Instituta za strategijske studije Univerziteta odbrane dugo se bavi pitanjem ravnopravnosti i uvođenjem dama u vojne redove. „Ono što se ovde vidi je fluktuacija kadra u sistemu, formiranje kvalitetnih struktura, načini merenja napretka, posebno kad je reč o rastu procenta žena na rukovodećim mestima“.
Dr Zorica Mršević iz Instituta društvenih nauka podsetila je na rezultate naučnih istraživanja, da je uloga žena u postkonfliktnim društvima izuzetno važna: „Tamo gde nema nijedne žene u parlamentu neke zemlje, šanse za neki novi rat su veoma velike jer je reč o nedovršenim društvima. Svaki koncept bezbednosti podrazumeva trajnost, a baš toga nema bez žena“.
Dr Biljana Stojković, nekada sekretar Političkog saveta i rukovodilac Radne grupe Ministarstva odbrane podsetila je da je sav rad tog tima bio veoma visoko ocenjen i u nevladinom sektoru. Rezultati su vidljivi, kaže ona. „Za pet godina rada, broj žena u sistemu odbrane porastao je sa 21 na 31,3 posto, a na rukovodećim mestima sa 14 na više od 19 posto“.
Pukovnik dr Snežana Vasić, načelnik Uprave za planiranje i obaveze odbrane navela je podatak da kada je ona počinjala oficirsku karijeru, oficira ženskog pola bilo je svega sedam ili osam, a sada je situacija drugačija: „Mnogo nas je više, što važi i za operativni sastav. Ipak, još uvek nas nema dovoljno među višim činovima, što je pre posledica dugogodišnje nemogućnosti da devojke upisuju vojne škole. Zato je sada težište rada baš na visokim pozicijama“.
Docent dr Ksenija Đurić Atanasijevski sa Vojne akademije objasnila je značaj edukacije i zaštite u ovom procesu: „Jedna od te dve oblasti je postavljena veoma široko, zbog raznih vrsta diskriminacije. Upravo zato je edukacija ljudi u sistemu odbrane veoma bitna - da brže i lakše prepoznaju diskriminaciju. Naš strateški cilj je da se pojača uloga žena u izgradnji mira“
PROMOCIJE KNjIGA
► Umetnička zbirka Doma Vojske Srbije
Od 1953. godine kad je osnovana Galerija tada Doma JNA a danas Doma Vojske Srbije, u tom prostoru je održano stotine izuzetno značajnih izložbi koje su u velikoj meri određivale pravac jugoslovenske umetnosti ili bile reprezent preovlađujućih trendova i novosti. Otkupom je prikupljeno 1500 dela izuzetne umetničke vrednosti. Ta velika zbirka konačno je katalogizovana, a katalog, izdanje Medija centra „Odbrana“, predstavljen je poslednjeg dana Sajma knjiga.
Jelena Knežević, načelnica Galerije Doma Vojske, istakla je da je reč o izdanju veoma bitnom za likovnu umetnost i istoriju umetnosti u nas. „U katalogu je popisano 625 dela, većinom sa statusom kulturnog dobra, podeljenih u više celina: slike, zbirka radova na papiru i zbirka primenjene umetnosti, u koju spadaju i skulpture.“Nikola Kusovac, prvi čovek izdavanja ovog popisa vrednih dela, rekao je da kao narod imamo problem – ovakvih je kataloga kod nas veoma malo, a oni su veoma bitni baš zarad zaštite kulturnih dobara: „Iz Doma Vojske se nije kralo, a povremeno su činjeni pokloni. A iz mnogih ustanova kulture u svetu nestaju vredna dela i, za razliku od poklanjanja, tad je šteta nenadoknadiva. Moje iskustvo kaže da materijal nije živ ako nije publikovan. Katalozi su izuzetno važni za struku baš zbog čuvanja informacija o delima. Dugo sam bio jedan od malobrojnih koji su znali šta je u zbirci Doma Vojske, sada ste tu i vi koji ćete gledati katalog, dokaz da imamo „su čim pred Miloša“ u svetskoj umetnosti.“
Istoričar umetnosti Irina Tomić, koja je radila zbirku slika Doma Vojske, istakla je da je reč o fascinantnom preseku celokupne jugoslovenske umetnosti nakon Drugog svetskog rata. „Izvanredan izbor dela u kome ima angažovanih dela, ali i dela mladih umetnika na odsluženju vojnog roka i veoma avangardnih, čiji su autori bili ljudi nenaklonjeni vladajućem režimu.“
I Vera Grujić iz Narodnog muzeja je istakla demokratičnost komisija koje su od samih početaka odlučivale u galeriji od izložbama i otkupu: „Ta demokratičnost je važila i za nagrade i tako se formirala ova apsolutno reprezentativna zbirka. Zato se, što se skupture tiče, tu danas nalaze jedan Sreten Stojanović, Augustinčić, Dolinar, Vuković, Glid i mnogo drugi.“
FOTO GALERIJA
