07.02.2019
Otvorena izložba „Cenzurisana pošta u Prvom svetskom ratu“
U Maloj galeriji Doma Vojke Srbije večeras je otvorena izložba pod nazivom „Cenzurisana pošta u Prvom svetskom ratu“. Reč je o postavci koja potiče iz privatne kolekcije Vladislava Prijića.Na otvaranju izložbe prisutnima se u ime Medija centra „Odbrana” obratila Jelena Knežević, viši kustos, načelnik Galerije, a o izložbi su pored autora Vladislava Prijića govorili Vlada Arsić, pisac, urednik i novinar i Stojan Batinić, brigadni general u penziji, koji je izložbu i svečano otvorio.
Jelena Knežević podsetila je da je Medija centar „Odbrana“ organizovao 25 izložbi posvećenih Prvom svetskom ratu u godinama kada se obeležavala stogodišnjica ovog istorijskog događaja. Zbog važnosti ove postavke ona je na početku istakla i činjenice da je je u Srbiji dopisna karta počela da se koristi 1873. godine, dok su se 1895. godine pojavile razglednice koje su postale sredstvo masovne komunikacije u tom periodu.
Autor ove postavke Vladislav Prijić istakao je da je Prvi svetski rat nepresušan istorijski izvor, te podsetio na vreme kada je mala srpska država uspela da se konsoliduje u tuđini. Prijić posebno mesto u toj reorganizaciji državnog aparata posvećuje pošti. On je održao i kratko predavanje o vrsti šifrovanja tadašnje pošte, ističući pritom specijalni tretman koji su pisma srpske vojske prolazila.
Svaka pošta prolazila je vojnu cenzuru i overavana je posebnim žigom ili potpisom u određenoj boji olovke i tek tada je upućivana na adresu primaoca. U slučaju da se primalac nalazio na okupiranoj teritoriji, pošta je prolazila i cenzuru okupatora.
Pošta koja je odlazila sa okupirane teritorije, tj. iz Srbije, bila bi poslata u Ženevu, odakle je preko Crvenog krsta slata primaocu. Tako na dopisnicama koje su poslate iz okupirane Srbije postoji žig pošte pošiljaoca, overa okupatorske cenzure, žig Crvenog krsta Ženeve, žig prijema u srpskoj Vrhovnoj komandi, pregled srpske vojne cenzure, žig armije i žig puka gde se nalazio primalac.
Na pojedinim dostavnicama primetno je precrtavanje određenih podataka koje je vršila cenzura, ako se mislilo da su od važnosti i da mogu koristiti neprijatelju.
Funkcionisanje ovih pošta prestalo je sa demobilizacijom srpske vojske u martu i aprilu 1920. godine (kod Treće armije i nekih pešadijskih pukova 1917. godine).
Vlada Arsić rekao je da je ova izložba još jedna prilika da osvežimo sećanje na najtragičniji period u srpskoj istoriji, naročito nakon decenija potiskivanja ovih činjenica. U tom smisli Arsić je podsetio na epidemiju pegavog tifusa kada je nacija bila na ivici biološkog opstanka, a mi o tom događaju danas imamo malo podataka. Upravo su zbog toga, naglašava, ovakva podsećanja od izuzetnog značaja, naročito za mlađe generacije.Brigadni general u penziji Stojan Batinić, koji je na kraju izložbu otvorio, podsetio je na istorijske činjenice golgote i izgnanstva srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, te funkcionisanje naroda u tim okolnostima, s posebnim akcentom na veliku žrtvu srpskog naroda i države.
Izložba „Cenzurisana pošta u Prvom svetskom ratu“ u Maloj galeriji Doma Vojske Srbije biće otvorena do 26. februara.
FOTO GALERIJA
