10.04.2019
Edicija „Ratnik“ promovisana u Domu Vojske
Pred velikim brojem gostiju, među kojima su bili komandanti herojskih ratnih jedinica iz 1998. i 1999. godine, nekadašnji učesnici odbrane Kosova i Metohije i SR Jugoslavije, predstavnici Vojske Srbije i ljubitelji memoarske literature, u Domu Vojske Srbije promovisano je prvih sedam knjiga najznačajnijeg izdavačkog poduhvata Medija centra „Odbrana“, edicije „Ratnik“.
Javnosti su predstavljena dela „Ratni dnevnik komandanta Treće armije VJ – Treća armija u zagrljaju Milosrdnog anđela“ Nebojše Pavkovića u četiri knjige, „Prištinski korpus 1998. i 1999. godine – svedočenja ratnih komandanata“ koju je priredila Dragana Marković, te „Bitka na Košarama 1999“ i „Paštrik – sećanja učesnika 1999“ koje je priredio Radenko Mutavdžić.O knjigama su govorili ratni komandant 53. graničnog bataljona pukovnik Duško Šljivančanin, 125. brigade general–major Dragan Živanović i 549. brigade general-major Božidar Delić. Pre njih o svojim knjigama je govorio general Nebojša Pavković, koji je okupljene pozdravio ekskluzivnim video zapisom iz Finske, gde je presudom Haškog suda zatočen zato što je uspešno branio svoju zemlju od NATO agresije.
Autor četvorotomnog izdanja ratnih dnevnika izrazio je duboko žaljenje zbog svih poginulih pripadnika Vojske Jugoslavije i naglasio da knjiga „Treća armija u zagrljaju Milosrdnog anđela“ predstavlja hronološki zapis „ne ratnog zločinca“ već učesnika uspešne odbrane od NATO agresije, svih događaja tokom herojske odbrane Kosova i Metohije.
- To je autentično svedočanstvo o herojstvu svih naših pripadnika, od vojnika na odsluženju vojnog roka, profesionalnih oficira, podoficira i rezervnog sastava, pa do komandanata jedinica. Svima nama su neprekidno na umu bila dva cilja – odbrana zemlje i očuvanje života pripadnika Vojske Srbije. Siguran sam da smo ispunili sve zadatke koji su pred nas bili postavljeni – poručio je general Pavković.
Ističući veliki značaj pravovremenog sanitetskog i logističkog obezbeđenja za uspešno izvršavanje borbenih zadataka, pukovnik Duško Šljivančanin se prisetio herojskog izvlačenja naših ranjenika s planinskih vrhova na kojima su vođeni teški bojevi i požrtvovanih lekara koji su, da bi pružili pomoć, mimo svih pravila, rizikovali svoje živote i na prvoj borbenoj liniji.
- Nije se dešavalo, ili se veoma, veoma retko događalo, da vojnici na borbenim položajima ne dobiju hranu, ili da im na vreme ne stigne pomoć. Često smo ulagali nadljudske napore, ponekad i ugrožavajući borbeni raspored, samo da bismo na vreme pružili neophodnu pomoć, ili dostavili municiju i hranu. Iskustva stečena tokom odbrane od agresije potrebno je što više predstaviti mladim naraštajima, jer treba da znaju da smo učinili sve što je bilo moguće da očuvamo dostojanstvo naroda, države i vojske. Najveći doprinos dali su vojnici na odsluženju vojnog roka i njihovi najmlađi komandiri, potporučnici koji su te godine izašli iz Vojne akademije i svoje prve dužnosti dobili na borbenim položajima, kao pripadnici Prištinskog korpusa – rekao je pukovnik Šljivančanin.
Naglašavajući da je u knjizi o Košarama iznet tek manji deo herojskih iskustava i podviga koje su učini branioci Kosova i Metohije u odsudnim danima odbrane, komandant herojske 125. brigade general-major Dragan Živanović je rekao da svoju priču „treba da ispriča i poslednji branilac Košara“.
- Verujem da je štampanje ovih sedam knjiga tek početak i da ćemo i mi dobiti nešto slično „Srpskoj trilogiji“ Stevana Jakovljevića, koji je svoje delo pisao godinama. Ovim, naravno, nije sve rečeno i priliku da iznese svoja iskustva herojske odbrane Kosova i Metohije treba da dobije svako od hrabrih učesnika otpora – istakao je general Živanović.
Slično je govorio i general Božidar Delić, čija jedinica je, pružajući natčovečanski otpor na Paštriku, sprečila neprijatelja da zaposedne deo naše teritorije.
- Znali smo da je to bio poslednji pokušaj agresora da ovlada bar delom naše teritorije, da tako opravda agresiju. Zbog toga je pokrenuo i poslednje snage, otpočeo je strategijsko bombardovanje. Nije bilo pedlja zemlje koji nisu zasuli bombama iz vazduha. Uspeli smo da ostanemo na položajima i tako ga sprečimo u ovladavanju Paštrikom, uprkos njegovoj neuporedivoj nadmoći i u ljudstvu i u tehnici. Cena je bila 25 poginulih i oko 200 ranjenih u uslovima takvog besomučnog bombardovanja da se i danas pitam kako nismo svi izginuli. Najviše su platili mladi ljudi, vojnici martovske generacije 1998. godine koji su tek počeli da žive. Imali su između 20 i 22 godine, a dali su svoje živote za odbranu zemlje. Zato smatram da smo uspešnom odbranom od agresije dokazali da pretke nismo obrukali, a potomke smo, svakako, učinili ponosnim – zaključio je general Delić.
Suština pokretanja edicije „Ratnik“ je nastojanje da se sačuva iskustvo naših ratnih komandanata tokom NATO agresije 1999. godine, njihova ratna veština, način donošenja odluka, raspored jedinica.., sve ono čime su nas u to vreme, odbranom zemlje, učinili ponosnima – kao prilog kulturi sećanja.
FOTO GALERIJA
