09.10.2019
Održana tribina povodom 85. godišnjice atentata na kralja Aleksandra
Tribina povodom osamdesetpetogodišnjice atentata na kralja Aleksandra Karđorđevića, održana je večeras, u Svečanoj sali Doma Vojske Srbije. Bila je to i svojevrsna promocija knjige „Kad govori mrtav kralj”, autora Ivana Miladinovića.Tema večeri bila je politička pozadina atentata na kralja Aleksandra Karađorđevića, u svetlu novih i starih činjenica, ali mogle su se čuti i mnoge zanimljive i nikad objavljene činjenice o slavnom srpskom kralju i vojskovođi. Knjiga, po kojoj su snimljeni delovi serije „Senke nad Balkanom”, otvorila je mnoga pitanja i bacila novo svetlo na događaje pre i posle Marseljskog atentata.
O kralju Aleksandru Karađorđeviću, kao i o knjizi bivšeg novinara Radio televizije Srbije, govorili su akademik Matija Bećković, direktor Muzeja žrtava genocida, dr Veljko Đurić Mišina, dr Mihajlo Šćepanović, dramski umetnik Ljubivoje Tadić i autor knjige, novinar i publicista, Ivan Miladinović.U svom inspirativnom izlaganju, Matija Bećković je podsetio na biografske podatke kralja Aleksandra Karađorđevića, rođenog u Cetinju.
- Osim onoga što znate, voleo je muziku i slikarstvo i bio neodstupni vernik, nesebični dobrotvor i zadužbinar, koji je obnovio gotovo sve naše ustanove kulture. Kao Karađorđev praunuk, dovršio je mauzolej na Oplencu, kao Njegošev potomak obnovio kapelu na Lovćenu, kao vitez - podigao Spomenik neznanom junaku na Avali, kao ratnik -
Pobednika na Kalemegdanu, kao vernik ozidao mnoge hramove, kao ratni drug - postavio i uredio mnoga vojnička groblja i spomen - kosturnice širom sveta i svoje zemlje, a kao vladar - otkupio je rukopis "Gorskoga vijenca", pronađen u Dvorskoj biblioteci u Beču, rekao je Bećković, koji je pre deceniju i po, s grupom akademika i javnih ličnosti, predložio Srpskoj pravoslavnoj crkvi da kralja Aleksandra kanonizuje i upiše u red svetih srpskih mučenika.Zanimljive detalje iz života slavnog srpskog kralja, izneo je istoričar, direktor Muzeja žrtava genocida, dr Veljko Đurić Mišina, uz napomenu da su arhive, koje bi mogle dati više podataka o vladaru, ali i o pozadini događaja iz tog vremena, još uvek zatvorene za istraživače.
- Knjiga o kojoj večeras govorimo čita se, s jedne strane, kao pripovedno štivo, a s druge strane, nenametljivo daje pogled na stare, ali i nove činjenice, ostavljajući čitaocima da prosude njihove domete, rekao je recenzent dr Mihajlo Šćepanović. On je dodao da se iskrenom čitaocu nameće utisak da je knjiga neka vrsta "otpisa iz groba" kralja Aleksandra, namenjenog čitaocima ali i vlastodršcima svih zemalja.Autor knjige „Kad govori mrtav kralj”, Ivan Miladinović, rekao je da smo nakon pada Berlinskog zida, svedoci revizije istorije, u čijoj pozadini je poricanje zločina koji su obeležeili 20. vek.
- Novo isčitavanje svodi se na to da se nije dogodilo ono što jeste, da sve što smo znali - više ne znamo. U obmotavanju ovog klupka zavera i obmana, treba spomenuti pokušaje da se bukvalno preko noći - promene krivci za izbojanje Velikog rata, pa bi to sada trebalo da budu Srbija i Rusija - rekao je autor, i - spominjući novo, "globalističko" tumačenje sveta - dodao da je to jedan od razloga što je odlučio da uradi knjigu o političkoj pozadini atentata na kralja Aleksandra.U umetničkom delu programa nastupila je pevačka grupa „Deca ovog veka”.
FOTO GALERIJA
