24.10.2019
Promocije novih izdanja iz edicije „Istorija“
P
romocije su tokom celog dana privlačile veliku pažnju posetilaca Sajma, a takav je bio slučaj i sa prezentacijama knjiga iz edicije „Istorija“. Reč je o delima „Od surove stvarnosti do alternativne realnosti – Propaganda Vlade Milana Nedića (1941-1944)“, autorke Marijane Mraović, i „Oficir sa pet dosijea – Život Dimitrija Cvetkovića“ koju je napisao general u penziji Svetko Kovač.Na promociji su, osim autora, o delima govorili i njihovi recenzenti dr Zoran Janjetović iz Instituta za noviju istoriju Srbije i dr Mile Bjelajac, direktor tog Instituta.
Autorka dela „Od surove stvarnosti do alternativne realnosti – Propaganda Vlade Milana Nedića (1941-1944)“ predstavila je ideološku matricu na osnovu koje je Nedićeva Vlada sprovodila praktične zamisli, odnosno propagiranje svojih akcija.
- Opredeljenje da se istraživački obradi ova tema proizašlo je iz mog uverenja da bi njena analiza predstavljala konkretan doprinos bogatom nasleđu iz Drugog svetskog rata, uz objektivno preispitivanje procesa i pojava u tom ratu, pogotovo kada je reč o fenomenu propagande, i procesima pamćenja i zaboravljanja – objasnila je autorka motive koji su je naveli na istraživački rad na ovom delu.
Ništa manje pažnje od uvek aktuelne teme ratne propagande privuklo je delo Svetka Kovača „Oficir sa pet dosijea – Život Dimitrija Cvetkovića“. Ova nesvakidašnja ličnost, sposoban čovek i vrhunski oficir ostavio je jasne tragove i uspeo da nadraste ograničenja vremena i situacije u kojima se oslikavao njegov život. Kroz dosijea Vojske Kraljevine Srbije, Kraljevske vojske otadžbine, Gestapoa, JNA i KOS-a, autor je predstavio poguban uticaj raznih ideoloških zastranjivanja, sukoba i podela koji se i danas oseća na njegovoj ličnosti.
- Autor se dokazao svojim iskustvom na ovim temama, i radnim i onim spisateljskim. Knjiga koju danas predstavljamo ima i opšti kontekst, kao i tu individualnu stranu, budući da je reč o zapisu životne priče i sudbine jedne nesvakidašnje ličnosti kakva je bio Dimitrije Cvetković – ocenio je dr Bjelajac, dok je Svetko Kovač govoreći o svom delu istakao da ga je ideji o pisanju o životu Cvetkovića privukla specifičnost njegovog lika.
- Kada sam pisao knjigu „Vojna služba bezbednosti u Srbiji“ tražio sam da mi donesu najstariji dosije, da bih video kako on izgleda i da bih ga opisao. Doneli su mi dosije koji se sastojao od mnogo dokumenata pisanih na nemačkom, engleskom i srpskom jeziku, malo običnom olovkom, malo na pisaćoj mašini. Čitajući, shvatio sam da pred sobom imam veoma zanimljivo svedočanstvo. Rekao sam sebi – ovaj čovek ima pet dosijea – poručio je Kovač, ističući da knjiga o Dimitriju Cvetkoviću predstavlja pisani zapis o mnogim oficirima koji su doživeli sličnu sudbinu.
