25.10.2019
Predstavljena dela „Vojvoda Petar Bojović“ i „Ratni dani ratne mornarice – dnevnik od 23. marta do 16. juna 1999.“
Poslednji dani Sajma knjiga u Beogradu privlače veliki broj posetilaca. To se dalo primetiti i danas na štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije gde su pred punom salom za promocije predstavljena nova izdanja Medija centra „Odbrana“. Reč je o delima „Vojvoda Petar Bojović – Razmatranje vojne moći“ iz edicije „Istorija“ koju je priredio i za nju napisao uvodnu studiju direktor Medija centra „Odbrana“ pukovnik Stevica Karapandžin i „Ratni dani ratne mornarice – dnevnik od 23. marta do 16. juna 1999.“ iz edicije „Ratnik“ čiji je autor admiral u penziji Boško Antić.- Petar Bojović bio je zapostavljen u odnosu na njemu hijerarhijski ravne savremenike, tako da sam i ja postepeno i sukcesivno ulazio u tu problematiku i siguran sam da ni danas ova priča nije završena, opisao je motive za rad na delu o Petru Bojoviću pukovnik Karapandžin, dodajući da ga je Bojovićev članak „Oficirski kor“ motivisao da predloži urednicima izdavačke delatnosti Medija centra „Odbrana“ da se priredi knjiga posvećena Petru Bojoviću iz ugla oficira.
O knjizi pukovnika Karapandžina govorili su njeni recenzenti komandant Specijalne brigade brigadni general dr Miroslav Talijan i potpukovnik dr Dalibor Denda iz Instituta za strategijska istraživanja Univerziteta odbrane.
- Autor ove knjige daje uopšteno i sintetizovano saznanje o životu, radu i vojnom delu Petra Bojovića. Široj i užoj stručnoj javnosti se bez tumačenja istorijskih događaja i donošenja vrednosnih sudova predstavlja život i rad jednog od četiri najznamenitijih srpskih vojvoda iz perioda Velikog rata – poručio je brigadni general Talijan, a tome je svoju ocenu o ličnosti Petra Bojovića dodao i popukovnik Dalibor Denda.
- Vojvoda Petar Bojović jedna je od onih ličnisti koja je u našoj ratnoj istoriji slavljena i osporavana. Tome je doprinela neobična činjenica da je vojvoda Bojović živeo veoma dugo i da je njegov životni vek doveo do toga da vidi slom ideala za koje se borio. Kao vojnik i komandant ostavio je iza sebe neobično veliki književni opus koji govori o njemu kao vojniku i njegovom shvatanju vojničke profesije – istakao je Denda.
Govoreći o svom delu „Ratni dani ratne mornarice – dnevnik od 23. marta do 16. juna 1999.“, admiral u penziji Boško Antić podsetio se dvostruke situacije u kojoj se našao tokom NATO agresije, kao deo komande ratne mornarice Vojske Jugoslavije u Crnoj Gori, i činjenice da su u isto vreme postojali zakoni vojske i države, i oni koji ih su se samo prividno pridržavali.
- Našao sam se u dosta inertnoj službi za informisanje. Zbog toga sam tražio planove za obilazak jedinica i podizanje morala, podsticao saradnju sa sredstvima informisanja. Radili smo pregled štampe za komandanta, ali uskoro smo se suočili sa činjenicom da je informisanje bilo potpuno blokirano. Imali smo radio – Glas Amerike, Slobodnu Evropu, ali nigde nije bilo vesti o tome šta se događa u unutrašnjosti zemlje. Upornim radom uspeo sam da slomim tu blokadu, plasirajući članke u dnevnu novinu Dan i tražeći sve načine da naš glas slomi tišinu kojom smo bili okruženi – opisao je admiral u penziji Antić svoje ratne dane iz te 1999. i ono sa čime su se suočavali pripadnici ratne mornarice u to vreme.
