25.10.2019

Promocija knjige Mirka Odavića „Veliki Nebriževac – Trista godina u Imotskoj krajini, Dalmacija”



Knjiga „Veliki Nebriževac – Trista godina u Imotskoj krajini, Dalmacija” autora primarijusa dr Mirka Odavića, pukovnika u penziji, predstavljena je danas u Atrijumu Doma Vojske Srbije.

Knjiga je nastala povodom 300 godina od doseljenja autorovih predaka i srpskog naroda na prostor Imotske krajine i predstavlja svojevrsno traganje i saznanje o prošlosti sela Veliki Nebriževac.

Na promociji su govorili recenzenti prof. dr  Miloš Lazić i prof. dr Petar Pijanović, prof. dr Ilija Tomić i autor. Skup je svojim prisustvom uveličao  ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije dr Zlatibor Lončar.

Profesor dr Lazić je govorio o sadržaju knjige, o priči koju je autor ispričao na 235 stranica, obilato koristeći dalmatinsko narečje.

- Knjiga je kompleksna i kompletna. Sadrži sve elemente monografsko-istorijskog dela . Ima predgovor, pet poglavlja i na kraju tumač reči i izraza lokalnog područja i spisak literature kojom se autor služio tokom pisanja knjige. Bogato je ilustrovana i sadrži oko 100 crno-belih i kolor fotografija, skica, karata, arhivskih snimaka i dokumenata iz nastarijih perioda – od austrijskih, francuskih do hrvatskih. Dobro je uređena, lektorski i redaktorski umivena sa dobrim i privlačnim grafičkim slogom, koji se lako čita – istakao je prof. dr Lazić.

Profesor Ilija Tomić, takođe poreklom Nebriževac, nazvao je knjigu demografsko-istoriografskim delom jer prati sudbinu porodica koje su se iz Popovog polja otisnule u Imotsku krajinu i opisuje njihovo preživljavanje na tom prostoru. Autor je nastrojao da istraži korene tih porodica, broj doseljenih, nastanak sela i da pronađe pisane dokumentre o tome. Po Tomićevim rečima, knjiga ima i etnografski karakter jer se podaci prikazuju kroz priče pradedova koji su ih pričali dugih zimskih večeri, uz kamin, uz nostalgičan prikaz običaja -  način stanivanja njihovih predaka, ishranu, rad, igru, zabavu, običaje vezane za život i smrt.  

Petar Pijanović, recenzent, takođe Nebriževac, koji je dr Odaviću pomagao da priredi knjigu, na promociji je predstavio autora i istakao: - Ova knjiga nas podseća da prošlost nije izgubljeno vreme, već da naši preci u nama žive i danas. Ovom knjigom odužujemo dug njima i našoj kulturi sećanja.

Iako se u knjizi opisuje period od doseljenja u Imotsku krajinu, pre tri veka, do šezdesetih godina 20. veka, autor nije mogao da mimoiđe ni 1991. godinu i opiše kroz šta je selo prošlo u  zadnjoj deceniji 20. veka. 

- Smatram da je obaveza svih nas koji smo rođeni u selu da pred zaboravom i namjernim iskrivljavanjem slike o životu i postojanju na ovom prostoru doprinesemo očuvanju istine o prošlosti naših predaka. Oni su u svom siromašnom, ali časnom i poštenom životu čuvajući svoje korjene i vjeru, trpili i prebrodili mnogo lošeg od vlasti pod kojom su živjeli i iznedrili nas, njihove „tiće“, nadu i potomke sada većinom rasute po „svitu“. Svi mi koji smo, što milom što silom, skupili svoje tiće i savili „gnjizdo“ daleko od gnjizda iz kog smo poletjeli treba da znamo i upamtimo da naši stari nisu rušili gnjizda od lastavica ispod krovora svojih kuća, vjerujući da bi to donilo nesreću u kući. Tako ni mi nemamo pravo da zaboravljamo i rušimo nebriževačko gnjizdo u svojim sjećanjima, jer su u njega utkani životi i snovi naših predaka. Danas kad u Veliki Nebriževac sve manje i rjeđe stižemo, jer nismo dobrodošli tamo odakle smo potekli, svaka riječ o selu jeste uziđani kamenčić u spomenik nezaborava – zapisao je autor na stranicama svoje knjige.  
 
 
 
photoFOTO GALERIJA