26.10.2019
Održana tribina „Medijski rat – iskustva i pouke iz 1999. godine“
Poslednja tribina na štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, na ovogodišnjem 64. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, održana je o temi „Medijski rat – iskustva i pouke iz 1999. godine“.Govornici, među kojima su bili pukovnik u penziji Dragan Veličković, pilot koji je tokom ratne 1999. godine u ime Uprave za informisanje i moral bio zadužen za organizovanje rada ratnog pres-centra, zatim Milovan Drecun, novinar, TV voditelj, vojno-politički analitičar i narodni poslanik i Aleksandar Kelić, ratni fotograf lista „Vojska“ te 1999. godine, bili su jednoglasni u oceni da je Srbija tokom NATO agresije, makar kada je reč o plasiranju informacija s naše teritorije – medijski rat dobila.
Na međunarodnom nivou, saglasni su oni evocirajući iskustva iz ratne 1999. godine, pobeda je bila nemoguća, ali otpor dezinformacijama i propagandi velikih i dobro organizovanih stranih medija bio je uspešan i zasnovan, pre svega, na demantovanju laži istinom.
- Početak rata dočekali smo prilično neorganizovani i formalno nije bilo modela za organizovanje medijskih struktura. Međutim, deo mladih oficira imao je neprocenjiva iskustva koja su sticali devedesetih godina u organizovanim ratnim pres-centrima. Samoinicijativno morali smo da napravimo novu šemu kojom bismo se suprotstavili nadmoćnijim zapadnim medijima. Tako je nastao ratni pres-centar u Domu Vojske u Beogradu koji je bio jezgro čitave medijske priče 1999. godine – opisao je Veličković formiranje glavnog ratnog pres-centra u Srbiji tokom NATO agresije u kom je svakodnevno do kraja ratnih dejstava boravilo oko 2.500 novinara.
Opisujući organizaciju pres-centra, Veličković je poručio da je u Domu Vojske vršena registracija svih novinara i njihovo sortiranje u nekoliko kategorija, kao i da su upravo saopštenja koja su pristizala iz ovog pres-centra bila najautentičniji informativni sadržaj koji je svetska javnost dobijala s lica mesta.
Milovan Drecun, sećajući se 1999. godine, istakao je da je poučen iskustvom iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske tada znao da će propaganda zapadnih medija biti izuzetno žestoka, veoma intenzivna, i da je jedini način da se suprotstavi onome što je prva žrtva svakog rata, a to je ubijanje istine, jeste upravo – istina.
- Tražio sam od tada glavnog i odgovornog urednika RTS-a Dragoljuba Milanovića da mi da snimatelje i da odem dole, kako bih razvio sopstveni koncept suprotstavljanja. Kolega Magoči, snimatelj i ja smo, zahvaljujući komandi Prištinskog korpusa i Treće armije, delovali potpuno izdvojeno za razliku od nekolicine tamošnjih novinara smeštenih u hotelu Grand, koji su retko napuštali – prisetio se Drecun svog izveštavanja s Kosova i Metohije 1999. godine, zahvaljujući kom su slikom i tonom s lica mesta demantovane mnoge dezinformacije i laži koje su plasirali zapadni mediji i NATO pakt. Iako mu je život mnogo puta bio u opasnosti, a ratna dešavanja pre njega postavljala nemoguće profesionalne izazove, Drecun je, kako je on to opisao, na Kosovu 1999. godine sa svojim kolegama vodio pravi medijski rat sa svetom. I prema njegovom mišljenju – taj rat je dobijen. Makar na terenu. Ipak, najteži deo posla, otkrio je on, nije mu bilo izveštavanje iz borbi, već ono o civilnim žrtvama.
Govoreći o značaju fotografije kao dokumenta i ulozi koju fotografija ima u istoriji ratovanja, Aleksandar Kelić poručio je da se 1999. godine vodio žestok medijski, ali i tehničko-tehnološki rat.
- Moramo se setiti da smo tada pokrenuli internet u vojsci. Tada u jednoj ratnoj situaciji mi pokrećemo nešto što zahteva potpuno drugačije tehničko-tehnološke uslove. Jedan od najvećih izazova bio je kako arhivirati fotografije koje su bile analogno snimljene, a trebalo ih je digitalno arhivirati, što je zahtevalo izuzetan napor i organizacione sposobnosti, koje su na kraju rezultirale time da u Foto-centru i danas postoji jedna izuzetna arhiva fotografija iz tog perioda – zaključio je Kelić.
