01.11.2019
Predstavljena knjiga „Vojvoda Petar Bojović – Razmatranja vojne moći“
Povodom obeležavanja 101. godine od oslobođenja srpske prestonice u Velikom ratu, u Domu Vojske Srbije održana je promocija knjige „Vojvoda Petar Bojović – razmatranja vojne moći“ koju je priredio pukovnik Stevica Karapandžin, direktor Medija centra „Odbrana“.U svom uvodu za dvotomnu knjigu, u kojoj je, pored biografije vojvode Bojovića, sabrana sva pisana zaostavština jednog od najvećih srpskih vojskovođa, pukovnik Karapandžin je istakao da oficir sa najviše odlikovanja u srpskoj vojsci, ukupno 46, do sada javnosti nije predstavljen na pravi način. Fascinacija autora najobrazovanijim srpskim vojvodom traje već nekoliko godina, a sve je započelo čitanjem njegovog prvog rada, objavljenog u časopisu „Ratnik“, davne 1891. godine.
– Tako duboko razumevanje suštine oficirske profesije moglo je doći samo od iskusnog, hrabrog i obrazovanog oficira, dugogodišnjeg komandanta koji se dokazao u sedam ratova, vođenih za slobodu otadžbine. Članak " Oficirski kod" je pravi dragulj u njegovom spisateljskom opusu, takav tekst nam je danas potrebniji nego ikada. Pored Bojovićevih tekstova, objavljivanih u časopisu "Ratnik", u ovoj građi objavljene su i tri njegove knjige. Vojvoda Petar Bojović je bio plodan pisac. Šta je to ključno što sam uočio u ličnosti vojvode Petra Bojovića? To je saznanje kakav treba da bude srpski oficir u svim vremenima. Tokom 87 godina, koliko je vojvoda poživeo, zaokružena je priča jednog osvedočenog patriote, hrabrog i beskompromisnog oficira koji je na frontu uvek bio sa svojim vojnicima, u prvim borbenim redovima. Tako je i ranjen, na položaju. On je živeo onako kako je govorio, smatrao je da oficir neprekidno mora da bude spreman na žrtvu i on je to i bio. Njegov život, iskrenog i časnog oficira, primer je za sve nas koji se bavimo tom profesijom. Nemoguće je ne ugledati se na njega. Potrebno je samo spoznati njegov život, kako kroz herojska dela na frontu, tako i preko njegovog autorskog stvaralaštva. Ne sumnjam da će oni koji kroz ovu dvotomnu knjigu sagledaju život jednog od naših najslavnijih vojskovođa, bolje spoznati šta podrazumeva vojna profesija i kakvi su ljudi potrebni koji je izaberu za svoj životni poziv. Ova knjiga je pokušaj da se pisana građa vojvode Petra Bojovića predstavi vojnoj stručnoj javnosti, bez ambicija da se ulazi u polemiku sa istoriografskom strukom kada su u pitanju detalji vojvodinog života - rekao je pukovnik Karapandžin u uvodnom izlaganju o motivima svog rada na knjizi.
O delu „Vojvoda Petar Bojović – razmatranja vojne moći“ govorili su i recenzenti knjige brigadni general Miroslav Talijan, komandant Specijalne brigade VS i potpukovnik doc. dr Dalibor Denda iz Instituta za strategijska istraživanja Univerziteta odbrane.– Dvotomna publikacija podeljena je na tri celine, od kojih je prva, uvodna, reč priređivača, „ Od zaborava ka večnosti“ u kojoj se prikazuje način promišljanja vojvode Bojovića i ukazuje na značaj tri komponente vojne moći: moralne, fizičke i konceptualne, iste one moći na kojima se vojska i njena snaga zasnivaju i danas. Prekaljeni ratnik i vrsni pripovedač još tada, krajem 19. veka najveći značaj daje moralnoj komponenti, na koju nas i priređivač posebno upozorava, kao na suštinu ne samo profesionalnog, već i ličnog života vojvode Bojovića, koje, on, kraju, nije ni odvajao, istakao je pored ostalog general Talijan, ističući da je, ma kako apsurdno zvučalo, uprkos protoku vremena, neslućenom tehnološkim napretku u razvoju naoružanja i strategije ratovanja, vojvoda Bojović najsvetliji primer savremenog oficira.
Vojvoda Petar Bojović je bio jedan od naših najboljih srpskih đeneralštabnih oficira, primetio je potpukovnik dr Dalibor Denda i dodao da iz njegovog pera dolazi jedno od najznačajnijih priznanja moralu, vojnoj komponenti od koje zavise tri četvrtine uspeha na bojnom polju. – Iza svake svoje reči vojvoda Petar Bojović je stajao i delom. Bio je jedan od probranih srpskih oficira koji su, posle srpsko-turskih ratova birani za najviše položaje u srpskoj vojsci. Od 1881. do 1912. godine kroz đeneralštabnu pripremu prošla su 164 oficira, a uslove za prevod u đeneralštabnu struku i sam ispit ispunilo je svega 55, među kojima i sva četvorica srpskih vojvoda. Nakon Velikog rata vojvoda Bojović je skrajnut, zaboravio ga je i njegov komandant iz Prvog balkanskog rata, ali je tokom kratkotrajnog aprilskog rata 1941. godine bio počasni načelnik Štaba Vrhovne komande. Usledio je slom države za koju se borio, za koju je živeo, ali ga to nije demoralisalo. Ostao je ratnik, borac, do kraja svog života spreman za žrtvu. Na kraju Drugog svetskog rata vojvode iz Balkanskih ratova, iz Prvog svetskog rata imali su svoje mesto, istraženi su životi vojvoda Putnika, Stepe i Mišića, ali se na Bojovića zaboravilo. Sto godina kasnije ispravljamo tu nepravdu, na dostojan način se odužujući vojvodi koji nije znao za snishodljivost, za kukavičluk, za kalkulisanje. Bio je strog i junačan, onakav kakvim je učio svoje vojnike. I zato su ga vojnici voleli, zato ga je voleo narod, zaključio je potpukovnik Dalibor Denda.
Promocija knjige „Vojvoda Petar Bojović – razmatranja vojne moći“ bila je prilika i za poetsko predstavljanje umetnika Nebojše Mastilovića i grupe „Pirg“, koji su izveli melodije inspirisane herojskom borbom srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
Istim povodom, obeležavanja 101. godine od oslobođenja Beograda u Prvom svetskom ratu i 100 godina od osnivanja Narodne odbrane, u Domu Vojske priređena je Svečana akademija „Naši su preci branili nebo“ u organizaciji Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije 1912. do 1920. Posle himne „Bože pravde“ u izvođenju Hora i orkestra Fakulteta pedagoških nauka, mnogobrojne goste pozdravio je Pavle Lučić, predsednik Gradskog odbora Beograda, a zatim je o događajima iz Prvog svetskog rata govorio dugogodišnji predsednik SPRS 1912-1920. Ljubomir Marković, koji je, nadahnuto, pripovedao o Cerskoj i Kolubarskoj bici, herojstvu na Mačkovom kamenu, požrtvovanju srpske mladeži, oličene u1300 kaplara, stradanju iscrpljene srpske vojske od tifusa u pauzi između pobedonosnih bitaka i Albanske golgote, o nezapamćenom junaštvu srpskih ratnika u proboju Solunskog fronta, kada su, želeći da što pre stignu i oslobode otadžbinu, savezničkim francuskim vojnicima izmakli više od 200 kilometara, o nezadrživom jurišu na bugarske položaje, oslobođenju Beograda...
U programu su, zatim, učestvovali Orkestar Fakulteta pedagoških nauka koji je izveo Kolo Bojarku, rumunsku tradicionalnu Igru za dvoje, marševe „Uzdanica“ i „Na Drinu“, melodiju „Ovo je Srbija“, Matija Ristić i Stefan Lazarević koji su prezentovali monolog kapetana Tasića (Sveti Georgije ubiva aždahu) odnosno autorsku pesmu Moji su preci branili nebo. Hor Fakulteta pedagoških nauka izveo je Tamo daleko i Kreće se lađa francuska, a Folklorni ansambl i Orkestar Fakulteta pedagoških nauka izveli su Splet igara iz Šumadije.
FOTO GALERIJA
