03.12.2019

Izašao je novi broj „ODBRANE“



U decembarskom broju magazina „Odbrana” ističu se tekstovi u kojima dominiraju dve reči: vojna neutralnost Srbije i dobrovoljačka tradicija. Ministar odbrane Aleksandar Vulin je, prilikom posete višednevnoj komandno-štabnoj vežbi Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja „Cyber Tesla 2019” u kasarni „Vojvoda Radomir Putnik”, u Gornjem Milanovcu 15. novembra, istakao da zahvaljujući tome što Vojska Srbije sprovodi politiku predsednika i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića o vojnoj neutralnosti, možemo da vežbamo i da se pripremamo sa armijama i sa Istoka i sa Zapada.

Neophodnost Srbije da ostane vojno neutralna pominje se i u intervjuu koji je za naš časopis dao dr Nikolaj Plotnjikov, direktor Centra naučnoanalitičkih informacija Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka. Plotnjikov kaže: „Ne mogu da dajem savete Srbiji, ali kao politikolog mogu da kažem kako mislim da bi za Srbiju bilo najbolje da ostane na liniji vojne neutralnosti, da ne stupa ni u kakve blokove, niti saveze, već da razumno sarađuje sa zemljama sa kojima smatra da treba. Na ekonomskom planu treba da ima plodne odnose, kako sa Evroazijskom ekonomskom unijom, što ona i čini, tako i sa Evropskom unijom. Takav pristup Srbiji će doneti korist, za razliku od postavke koja bi počivala na saradnji samo sa jednima ili drugima. To ničim ne bi bilo opravdano, niti korisno”.
 
Ekskluzivno donosimo intervju koji je za naš magazin dao Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH. Donedavni predsednik Republike Srpske kaže da je Srbija danas upravo onakva kakvu u Republici Srpskoj priželjkuju – želi da pomogne Republici Srpskoj i ta svoja htenja ne skriva od međunarodne zajednice. „Predsednik Aleksandar Vučić je u tome veoma otvoren, dolazi u Republiku Srpsku i ja sam veoma zahvalan na podršci koju nam Srbija daje i u materijalnom i svakom drugom smislu. Srbija je danas jedina ozbiljna zemlja na prostorima bivše Jugoslavije, iako je sve učinjeno da tako ne bude. Pomenuću samo blokade i bombardovanje. Malo je nacija koje bi izdržale ono što su izdržali Srbi i Srbija.”
 
Dobrovoljcima su posvećena dva teksta. U uvodniku se ističe da su upravo dobrovoljci – oni koji se svojom voljom, svešću, sopstvenim htenjem bore za slobodu rodne grude – najdirektnija potvrda istorijske činjenice o Srbima koji iznad svega vole slobodu. Srpsku dobrovoljačku tradiciju ispisala su brojna imena iz sveta umetnosti, kulture, nauke... Među njima su i Nadežda Petrović i Milan Rakić. Dobrovoljački odred majora, odnosno potpukovnika Vojina Popovića – Vojvode Vuka, bio je, uz Gvozdeni puk, najelitnija jedinica srpske vojske u Prvom svetskom ratu, a Milunka Savić višestruko odlikovana herojina Prvog svetskog rata.

Dobrovoljačke tradicije nastavlja i „Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912–1918, njihovih potomaka i poštovalaca”, koje je obeležilo pola veka obnovljenog postojanja. Pukovnik u penziji Branko Milovanović, predsednik tog udruženja, ističe da udruženje ima oko tri hiljade članova, raspolaže spiskovima s više od 43 hiljade dobrovoljaca od 1903. godine i ratova od 1912. do 1918. godine i bibliotekom i arhivom sa više od hiljadu naslova.
 
Tema broja posvećena je poukama i iskustvima iz medijskog rata koji je 1999, tokom NATO agresije, vođen protiv Savezne Republike Jugoslavije. Među prvim žrtvama pala je istina, a odmah za njom i ljudsko dostojanstvo, kao i sve civilizacijske tekovine čovečanstva na pragu 21. veka. Tog 24. marta ka Srbiji i Crnoj Gori, uz američke bombardere na krilima „humanitarne intervencije” u rat je poletela i najsnažnija globalna medijska mašinerija, predvođena američkim Si-En-Enom, spremna da svim raspoloživim sredstvima – manipulacijom, lažima i senzacijama – uništi moral neprijatelja i pred svetom opravda rat bez pokrića. Na to vreme podsetili su pukovnik u penziji Dragan Veličković, pilot, koji je ratne 1999. godine u ime Uprave za informisanje i moral bio zadužen za organizovanje rada ratnog pres-centra, zatim Milovan Drecun, novinar, TV voditelj, vojno-politički analitičar i narodni poslanik, i tada ratni fotograf lista „Vojska” Aleksandar Kelić.
 
U rubrici „Sistem” i u ovom broju je više zanimljivih priloga. Najpre tekst o petoj po redu zajedničkoj letno-taktičkoj vežbi BARS 2019, održanoj u Rusiji, na kojoj je prikazana izuzetna obučenost, dobra komunikacija i duh prijateljstva pilota Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije i njihovih kolega iz Vazdušno-kosmičkih snaga Oružanih snaga Ruske Federacije. Taktička vežba „Jesen 2019”, koju su izveli pripadnici Petog bataljona vojne policije Kopnene vojske početkom novembra u Deliblatskoj peščari, ponovo je pokazala vrhunsku osposobljenost u izvršavanju osnovnih, policijskih zadataka.

Donosimo i tekst o multinacionalnoj komandno-štabnoj vežbi „Cyber Tesla”, koju četvrtu godinu zaredom, u okviru Programa državnog partnerstva Srbije i Ohaja u oblasti zaštite sajber prostora, izvode pripadnici Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja, a čija je tema odbrana telekomunikaciono-informacionog sistema od pretnji iz sajber prostora.
 
Pripadnici 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, obeležili su 24. novembar – dan svoje jedinice. Osvrt na godinu koja će po važnim događajima sigurno ostati zabeležena u istoriji te herojske brigade dao je komandant brigadni general Tiosav Janković.

Predstavili smo i rad pripadnika voda za razminiranje i uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava iz sastava 310. inžinjerijskog bataljona Treće brigade Kopnene vojske. Oni na aerodromu „Dubinje” kod Sjenice i u njegovoj okolini čiste zemljište na kom se nalazi oko trista neeksplodiranih kasetnih bombi bačenih tokom agresije NATO-a 1999. godine. Profesionalci iz Prokuplja su prošle godine pronašli 26, a ove čak 71 kasetnu bombu.
 
Donosimo i tekst o radu meteorološke službe u RV i PVO, u kome je reč o značaju vremenskih podataka i prognoza za mnoge strukture u vojsci, a posebno za pilote.
 
U rubrici „Globalno” možete pročitati izuzetno zanimljiv tekst o reformama i modernizaciji Narodnooslobodilačke armije Kine. Na snazi je svakako najveća vojna reorganizacija u dosadašnjoj istoriji kineskih oružanih snaga. O tome šta ona podrazumeva piše Jovan Čavoški. Naš saradnik dr Aleksandar Životić analizira uticaj sirijskog konflikta na tursku armiju.

Na stranicama našeg magazina predstavljen je i Međunarodni sajam naoružanja i vojne opreme „Defense & Security 2019”, koji je prošlog meseca održan na Tajlandu, a na kome je bio naš saradnik Vlade Radulović. Među više od 500 izlagača iz više od 50 zemalja sveta bila je i odbrambena industrija Srbije, koja je izložila širok spektar proizvoda – od municije za streljačko naoružanje do složenih borbenih sistema i aviona kompanije „Utva”.
 
U rubrici „Kultura” donosimo tekst o projektu „From Noise to Sound” („Iz buke u zvuk”) Akademije umetnosti u Novom Sadu, koji je pokrenuo vajar Nikola Macura, docent na Katedri za vajarstvo. Poslednjih nekoliko godina on „izvlači zvuk” iz rashodovanih predmeta sa vojnih otpada.

Stranice magazina „Odbrana” posvećene su i sportu u Vojsci. Samo ove godine sportisti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije učestvovali su na više od 20 sportskih manifestacija u zemlji i inostranstvu, na kojima su, gotovo bez izuzetka, osvajali jedno od prva tri mesta. Na pobednička postolja peli su se srpski vojni atletičari, džudisti, karatisti, strelci, triatlonci, takmičari u orijentiringu, rvači, padobraci...
 
Specijalni prilog nosi intrigantni naslov Tajna nestalih zastava”. O čemu je reč pročitajte u ovom broju „Odbrane”.