18.02.2020
Otvorena izložba velikog srpskog vajara Milovana Krstića (1909–2005)
U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, danas je otvorena reprezentativna izložba srpskog vajara Milovana Krstića, koja je organizovana u saradnji sa Narodnim muzejom Niš.Izložba obuhvata oko 70 dela, od ukupno 136 koliko se nalazi u legatu u niškom muzeju, kao i foto i arhivsku dokumentaciju umetnika.
Izložbu je otvorio Nikola Kusovac, istoričar umetnosti, muzejski savetnik i dugogodišnji kustos Narodnog muzeja u Beogradu a prisutnima su se obratili potpukovnik Biljana Pašić direktorka Medija centra „Odbrana”, Nenad Spasić, direktor Narodnog muzeja Niš i Mara Makarić, muzejska savetnica, autorka izložbe i monografije.
Na početku svog obraćanja potpukovnik Biljana Pašić izrazila je zahvalnost zbog uspešne dugogodišnje saradnje koju imaju Medija centar „Odbrana“ i Narodni muzej Niš i istakla da je ova izložba premijerno prikazana prošle godine u Nišu, povodom 110 godina od rođenja Milovana Krstića.
Ona je podsetila da je Milovan Krstić za sobom ostavio više od šest stotina skulptura kao i desetinu spomenika, nastalih tokom duže od sedam decenija rada.
-Krstić je jedan od retkih koji su bili kadri da podjednako uspešno stvaraju monumentalna i memorijalna dela, ali i medalje, plakete manjih dimenzija, skulpture u duhu realizma, baš kao i crteže i akvarele, rekla je direktorka Medija centra „Odbrana“Prema rečima Nenada Spasića, Milovan Krstić je pred kraj svog života ostavio veliku zaostavštinu Nišu, a u depoima niškog muzeja na periodičnim postavkama se nađe velika količina vajarskog materijala u različitim oblicima.
- Milovan Krstić je sa svojih 95 godina bio željan rada i otišao je ostavivši iza sebe puno monumentalnih
skulptura poput spomenika u Sićevu, spomenika u Malči kao i spomenika Nadežde Petrović koji se nalazi na nišavskom keju, naveo je direktor Narodnog muzeja Niš.Govoreći o bogatom opusu Milovana Krstića, Maja Makarić istakla je da je on bio podjednako dobar kako u izradi spomenika tako i u izradi portreta, a njegova posebnost ogleda se u tome što je mogao je da uradi sve što se u vajarstvu može zamisliti.
-On je bio autor koji je radio sa svim materijalima koji su postojali, radio je sa mermerom, drvetom a radio je čak i sa bakrom. U mermeru je urađena čak i jedna plaketa. On je jedan od najangažovanijih posleratnih umetnika koji je, k
ako vidimo na ovoj izložbi, ostavio vidljiv trag u istoriji srpske skulpture, rekla je Maja Makarić.Ona je navela da su prva Krstićeva dela stigla u Niški muzej šezdesetih godina prošlog veka, dodajući da je Milovan najveći broj dela, oko 50 toj ustanovi darovao 2004. godine dok je njegova supruga Đurđa Krstić 2012. i 2013. godine poklonila oko 60 dela.
Otvarajući izložbu Nikola Kusovac ukazao je da se stvaralaštvo Milovana Krstića poklapa sa uzletom srpske skulpture i naveo da se njegova veličina ogleda u tome što je nenadmašno vladao zanatom i što je u osnovi ostao vezan za slikarsku materiju i za čoveka.
Milovan Krstić pripada generaciji srpskih vajara koja je završila školovanje pred Drugi svetski rat, a svoje prave umetničke vrednosti pokazala neposredno po oslobođenju. Ostavio je za sobom izuzetan opus od preko 600 skulptura, nastalih u više od sedam decenija stvaralačkog rada. Krstićevo interesovanje za ljudsku figuru manifestovalo se u ženskom aktu. Bio je i vajar senzualnih ženskih oblina, inspirisan Degaovim balerinama i Majolovim aktovima.
Samostalno je izlagao dvadesetak puta u Beogradu, Nišu, Bijeljini i Budvi, a na kolektivnim izložbama učestvovao je od 1944. godine. Studijski je boravio u Parizu, Rimu, Londonu, Sofiji, Lenjingradu, Moskvi, Amsterdamu i Njujorku. Dobitnik je značajnih nagrada i priznanja: Srebrne plakete Grada Beograda, Povelje Društva likovnih pedagoga Beograda, Povelje ULUS-a, a odlikovan je i Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima.
Posetioci Velike galerije Doma Vojske Srbije izložbu će moći da pogledaju do 7. marta. Ulaz je slobodan.
FOTO GALERIJA
